Prosvetni glasnik

142

11Р0СВЕТНД ГЛАСНИК

десном јачаљу и с тога је и највише раширена. У колико даље цивилизација ародире, у толико се и „фусбал" са великим одушевљенем игра. Допта, која се ногом иодухвата, чини сваког врло пажљивим и припремним, јер у сваком се тренутку може указати згодна придика да онај, који је вештији у игри у пркос близине свога противника, подухвати ногом лопту у корист своје партаје. Услед брзог и неочекпваног покрета. за време игре сви су мишићи и зглавкови у непрестаном кретању, праћени дубоким дисааем, живахном транспирацијом и радњом срда. Правила игре одржавају дисдипдину у иајраздраженијим тренутцима и ако има игде каква игра на свету, то ова учи омладину, да мора поред отворене страсти игралачке пазити на телесну неповредност свога нротивника. Бруталност се не пристоји ни једном добром друштву, а строга правила игре удаљавају је и од Фусбала. Али и ова игра није баш без икакве опасности. Па ипак ми код нас имамо само један једини смртни случај, коме се за узрок може приписати Фусбал: један осамнаестогодишњи младић усред игре падне ударен по средини тела од свога нротивника и за 48 сати издахну од запаљења трбушне марамице. (Даље наводи Долингер услед чега је баш издахнуо тај младић и каже, да је то услед неке мане — чира,, чијом је повредом наступила смрт). „Ма да у гимназијама и реалним школама само ђаци из највиша два разреда могу суделовати том лоптању требало би, да школски лекар не дозвољава то слабим и болесним ученицима. За такве ученике није подесна ова заморна игра. Што се тиче здравих и снажних, за њих нема никакве веће опасности, као што је код других опасних радња на справама, рековима, при скакању са мотком и без мотке или при утркивању. На двема народним гимнастичким светковинама видесмо како поједини од дечака падаху услед прекида жила, а неки пак од несвестице. Но, ова су се вежбања већ одомаћила и школске су их власти примиле, ма да су са опасностима скопчане, а кад и кад могу ироузроковати и смртне повреде, а често их и проузрокују. Ко не би знао по који случај, ако не из свога жпвота, оно бар из новина, где је при игрању „мете" један од играча место да је мотком (маљицом) ударио лопту, да је ударио свога друга, који ,је у близини и који подбацује лопту, по глави тако несретно, да овај остане на месту мртав? Па и тоциљање је са опасностима скопчано. Кад би ко само водио статистику, колико случајева буде годишње, да се на леду изломи рука или нога - онда многе матере сигурно не би водиле на тоциљање своје кћери! Зар не читамо сваке године извештаје о смртним несрећним случајевима, који се дешавају на клизалиштима. Па у пркос тога, пошто јеовај спорт од користи телу, школске га власти одобравају, па шта више и по школским двориштима се граде клизалишта, да би се ученицима дала прилика за тоциљање. Јахање, и оно није спорт без опасности, па и поред тога се толико посећује институт Франца ЈозеФа за јахање. Колико се несрећних случајева де-