Prosvetni glasnik

наука и настава

145

стике. При том и оиа озбиљност, управо оно рано сазревање наших ђака, где он мисди, да кад је „седмак\ „осмак", да није више за њ да се поигра лопте, мете, баца камена, да скочи на рех, па и ако би који пут отишао где, да се „продрмуса" „размрда" — то је вшпе само за то г што је ту природа однела победу, а он би се њој и овде одупро гато је све то плод и сувигае једнострапе наставе у нашим шкодама. Да би овоме стао на пут, д 1 би ђацима тих разреда час гимнастике био у истини час одмора од школског умног рада, час забаве, задовољства, да би се то све радило са вољом, што и треба и мора да буде — иначе какав би ми био и то час гимнастике кад би ђаци на њ долазили без икакве воље — у договору са г. директором гимназије поручисмо две лопте за играње ГизбћаП-а и каква разлика? Исти ти ђацк једва су очекивали свој час гимнастике, шта вигае молили су да играмо „Фусбал" и ван одређених часова за гимнастику, остављајући на страну своје шетње по нечистим улицама своје варогаи, своја нездрава провођења, своја дуга задржавања но разиим посластичарницама итд. Ето таку моћ има ГивбћаП — таку моћ има данашње физичко образовање, ако и не у оној мери као специјално „Фусбал". Могу ли нам то дати војна вежбања.? Та она би била један највећи терет за ђаке, а при том би донела мало користи, много муке и напрезања. Зар треба ђаке кроз један дуги низ година једном те истом ствари кљукати? Војна вежбања не треба никако заводити у средњим школама. Што се тнче Велике Школе, ту би се и могла завести војна вежбања, пошто су ђаци већ и дорасли потпуно за војна вежбања, а имају н више слободног времена. Да се не би ђацима Велике Школе то учипи.,10, као нека пресија, да не би војна вежбања добила своју строгу обавезност, треба прибећи другом начину, те да се војна вежбања с успехом могу завести. Треба узаконити да сваки онај Великошколац, који сврши курс војних вежбања, а који би се завео у много већем обиму на Великој Школи но гато би то могло бити у средњим школама, да сваки такав Великогаколац има права на скраћен рок у војсци. Ко пак таЈ курс не сврши, он ће> се подвргнути испиту на крају скраћеног рока за време своје службе у сталном кадру, па по испиту ако га положи одмах отпустити, иначе оетавити га на цео рок. Мислим да ће бити интелигентних људи, који ће толико ностићи својом вољом и радом, да и ако не сврше тај курс војних вежбања да ће опет постићи то све за време скраћеног рока. Тај рок, а ако је скраћен ваљда неће бити сувише кратак, јер поред обуке тако исто важан је живот и дух војнички, за што треба бар 5—6 месеци, а за то време се и обука може потпуно извести и код оних, који је раније нису вршили нарочито с обзиром да су то интелигентни људи, а при том су у средњим школама физички образовани. лроовктни глдсник, I. кн>„ 2. св., 1904. 10