Prosvetni glasnik

158

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нераскидљива везивада је земљу за Фамидију која ју Је имада. Она је бида одређена да припада низу нараштаја, који су настајади један за другим и старешина Фамилије имао ,је само управу земље. Прелазсћи обавезно с оца на мушку децу, недељива и неотуђива, она је чинила Једно тело са груиом која ју је првобитно добила, и поступци који су доцније допринели да је учине покретнијом, донација, тестаменат, продаја, нису били још познати. Појединци су у осталом имали и у томе интереса да земља не изиђс из њихових руку у време кад је све богаство долазило непосредно од земљишта, и аристократија је будно пазила да се очува стари обичај, јер би њено осиромашење спремило и њено опадање. Извесно је дакле, да је, осим ретких изузетака, својина земље била забрањена нижој класи, а колонатом и најамништвом они нису имали изгледа да се обогате. На срећу ту су номогле индустрија и трговина. Оне су сс по свој прилици почеле развијати око VIII столећа пре Христа. Један од узрока који су били повољнн њиховом развитку био је нестајање патријархалне Фамилије. Под упливом индивидуалистичког духа разне гране тежиле су све више да се за себе одвоје. Сваки је хтео да има своје огњиште. Ожењени људи место да живе у истој кући и да једу за истим столом, одвајали су се једни од других и засебно се настањивали. Стара Фамилија, тако многобројна и тако сложена, била је замењена ужом Фамилијом, неспособном да задовољи све потребе. Домаћа индустрија није са свим престала, бар код богатих, и увек је било кућа, где је ткање и пшвење остало у рукама робова. Али тим самим што се Фамилијарно друштво сузило, она је скинула са себе велики део свога првобитпог задатка. Од тада су изван Фамилије почели настајати многи незавасни занати, тако да се то најпосде завршидо стањем ствари које КсеноФон онисује овим речима: „У мадим градовима једни исти људи праве кревете, врата, плугове, столове, па често и зграде, срећни само кад имају рада. На против, у ведиким градовима, где многи људи имају исте потребе, може се живети само од једног заната. По неки пут раде само један део посла; један прави обућу за људе, други ради обућу за жене, један шије ципеле, други сече кожу; један кроји хаљину, а други уређује разне комаде''. Још и други узроци номогли су напретку индустрије: 1) опадање Финичана који су дуго време вдадади свима пијацама источног средоземног мора и који су спречавади сваку конкуренцију; 2) потреба извесних градова да накнаде недовољност земљишта сувише уског или сувише непдодног; 3) жеља извесних градова да се користе својим приморским подожајем, или да се користе блиским рудницима; 4) све већа жеља за бдагостањем и за раскоши, и преко свега урођене особине грчког народа, тако оштроумног, тако окретног, готовог да се асимидује са својим суседима.