Prosvetni glasnik

160

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да је превласт атинског народа у Грчкој „стављала га у положај да се обогати више него сви други". Преставници старих идеја узалуд су се опирали у свом традидионалном презирању тој врсти рада; узалуд су философи тврдили да један грађанин, да, би доиста био на висини својих обавеза, треба да је, као у Спарти, човек од доколице, и да, ако не може са свим живети од рада других, он треба да се бар уздрзки од ручних радова, ко.ји имају две незгодне стране, да понижавају тело и душу; али се то мишљење није слагало са јавним осећањем и са законодавством демократије. У Атини, на пример, закон је иризнавао најскромнијем раднику исте нолитичке прерогативе као и осталим грађанима. Нико се није стидео свог заната, осим ако није био прљав или неморалан. На гробним споменицима била је чесго означена проФесија покојника, па и онда кад је он био идеална личност. Прекорети какву жену што је продавала платно на пијаци звачило је излагати се једној срамној парницп. Велики духови као што су Перикле и Тукидид сматрали су да није срамота бити сиромах, него бити сиромах због лености, и они су били задовољни тим што су се код њих грађанске дужности лако мириле са њиховим послом од заната, Тако је демократија унела међу Грке један нов начин рада. ГБена радња била је управљена у сасвим друкчијем правцу него радња аристократије. Оно што је аристократија понижавала и презирала, она је дизала и облагорођавала. Аристократија се задовољавала тим што је уживала у богаству, које је остављала својим потчињеним да га стварају; демократија је створила своје богаство, улажући свој рад у послове који су дотле мало вршени. Да је још потрајао олигархиски режим, Грчка би остала сиромашна земља, остављена самој себи и сведена на срества од земљорада, који није увек доносио колико је требало. Тек демократија, обрнувши се индустрији, трговини и мору, била је први узрок њеног благостања; она, јој је показала њену праву судбину; она је створила област, у којој су особине грчке расе нашле најкориснију примену. III Грађанска и нолитичка једнакост не мора доводити и друштвену једнакост. У Грчкој и у тренутку кад је демократија била у свој својој снази, било је одређених класа, ако не по рођењу, оно бар по богаству. Богати, сиромаси, убоги — та подела грађана преживела је све реФорме, и ако није никад била уведена у закон. Јасно је да те разне врсте индивидуа нису разумевале рад на исти начпн. То су те дивергенције које сам ја хтео да наведем, узимајући за тип атинску републику у V и у VI столећу. Својина непокретма одавно је била изгубила свој првобитни карактер. Правила по којима је она некад чврсто везивана за мали број