Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

481

тичних и историјских, и све друге погодбе за време чијих утицаја дедо постаје. Само на тај начин одређује се сваком .књижевном иослу апсолутна и релативна вредност; а том се приликом проналазе и она дела која су била известан литераран догађај према коме се Формирао доднији рад у књижевности. А из овог излази, да је најприродније литерарну историју делити на периоде и одсеке по делима која су била важан књижевни догађај. Разуме се да писац историје књижевности не може тачно уочити литерарне догађаје, од велике и трајне вредности, кад излаже сувремену <мзу литературе, или ако на развој литерарни гледа као известан критичар, или ако тачније не одваја науку о литератури од науке о језику. У томе смислу највише су грешиди наши литерарни историци о трећем периоду. У Новаковића, Симића, Грчића и др. ново доба српске књижевности почиње у радовима наших СлавеноСерба 18 в., а не и у раду Качића и Рељковића, најважнијих нисаца новога доба пре Доситија. Да је ово нетачно мислим толико су се пута морали уверавати сви наставници наше књижевности, па и други који се тим послом баве. Јер, заиста, ко је год, са пажњом, прочитао Ваздо^ог идо&пг и 8аИга не може та дела ставити ни као додатак другом периоду, ни засебно. На, напослетку, ако би их требало метнути у какву допуну, онда, су та дела — као што ће се доцније видети — пре свега велики прилог књижевном раду новога доба. Сам Вук у предговору једној књизи народних песама каже, како га је и читање Вагдо^ога идоЛпод ономињало на скупљање песама; па и Славено-Серби, скраја 18 в., велики поштоваоци Доситијеве моралне Философије и дидактике, прештампавају ВаМга. Па могло би се наћи још много детаља који несумњиво сведоче да су писци наших историја књижевности грешили, што Качића и Рељковића не ставише међу писце новога доба. Погрешка је дошла отуда што се при подели књижевности на периоде није узео најјачи разлог и шира основа на којој је Формиран рад у српској литератури 18 в. Без сумње, ново доба наше књижевности најјаче је обележено делима Доситијевим и Вуковим,- али то ипак допушта тврђењу, да је у нашо.ј новој књижевности и пре тога било не само огледа већ и знатних деда у новом правцу писања. То не одузима ништа од угледа ни Доситију ни Вуку већ се просто утврђује један литераран Факт који само наговештава, да је пре Доситија и Вука почела Формација новог периода. А како и на који начин видеће се мало доцније, где ће се изнети и друкчије мишљење о оним одсецима новога доба који се обично називају Вуковим и Даничићевим. I Књижевност је једна врста културног рада, иаје са свим нриродно да и она као и друге гране културе и образовања не може бити апсо-