Prosvetni glasnik

482

лросветни гласник

лутно оригинална, већ се од једног народа другом преноси имитацијом као и све друго што н<јси обележје радње вишег духа. Та литерарна имитадија види се у књижевностима свију данашњих модерних народа, нарочито оних мање развијене културе и образованости. Па кад се ово има на уму, онда није тешко одредити колико у нашој писаној књижевности има периода и кад који почиње. Али се и поред овога може погрешити, а то у нас често бива, јер се рукописне или штампане садржине сваки пут не цене само по литерарној вредности већ и ио неким другим разлозима. На пр. са свим је тачно тврђење, да је с појавом писмености и књига у неком народу отпочео виши живот, јер ,је писменост и књига несумњив знак културног напретка. Али је такође са свим без основа тврђење да је у првим рукописима и књигама и почетак писане књижевности. Ово треба имати на уму и кад није реч о најстаријим рукописима и књигама. Без ове поставке не могу се пронаћи прави литерарни догађаји, а без тога свака подела на периоде и одсеке неће бити тачва, из разлога, што се и литерарна историја као и свака друга дели (на периоде и одсеке) по чисто својим великим догађајима. * * * Знамо да је у средњем веку свака виша радња духа имала хришћанско обележје, па је природно да и литературе тога времена имају исте карактеристике, разуме се негде више а негде мање. Нећу набрајати све узроке који учинише да Срби у прва 3 века од појаве Ћирила и Методија без мало буду сви присталице обреда византи.јског православља. Довољно је само напоменути да католиштво међу Србима, тако рећи, има и бројна значаја тек од 13 в., после пада Цариграда и Угарског завојевања у Далмацији, Хуму и Босни. Па се може рећи да је српски народ у средњем веку заснивао свој културни живот у духу хришћанско-византијске образованости. Те је и са свим природно било што је и први литерарни догађај наше писане књижевности у средњем веку био одлична имитациЈа једној врсти византијске, хришћанске литературе. Зато је са свим правилно наш стари период почињати Немањином биограФијом од Саве. Од друге половине 15 в., из разних узрока, културно и политичко првенство у Европи задобијају западни хришћани, па разуме се да ни • у литератури није могло бити друкчије. Ти исти узроци учинили су да у 16 и 17 веку сразмерно мали број Срба католика претекне православне у образовању, па и књижевности. Па како су српске земље на домак Италији, а далматински су градови билн у многобројним везама са Венецијом и другим местима преко мора, онда је такође било природно што се и у нас јавио утицај хуманизма и ренесанса. Истина тај утицај није имао за Србе онај значај какав је имао за Талијане, Фран-