Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

487

родне епске песме, а тим је Вагдо^ог добио известан тип књиге за прост народ. Ето, из каквих је диспозиција постао Иагдоког идоЛпг којп је својом прозом заменио „књиге староставне" а стиховима у многоме „Гусде јаворове". Еад у ј Нагдогоги оставимо на страну ону католичку тендендију иа га станемо ценити но главном мотиву његова постанка онда јасно излази, да је то дело једна,' само неискрена, имитација извес.ној популарној фидософској литератури 18 в. т. ј. и у њему је главна тежња: у разумљиву обдику популарисати науку за прост свет- То је та особина Ћаидопога идоЛпод због које је он увек у противности делима првог и другог периода наше књижевности. Па држим да је ногрешка 'нто наши литерарни историци Вагдо^ог идоЛпг не стављају међу дела наше нове књижевности 18 в., а при том, кад се зна да је Вагдо^ог по хронолошком реду и први литерарни нојав већег значаја онда треба тим делом и почињати нови период српске књижевности. И поред свег епохалног значаја у Формирању народне лектире Вагдо^от никад није имао великог утицаја на развитак народне интелигенције и свести српске. У томе боље стоје дела и сасвим слабих писаца тога времена. Томе недостатку у Ваздо^оги беше узрок она католичка тенденција која се и у самом називу види. Какви су то Словени на Балкану што говоре српски а не зову се Срби ? Па кад писац ш^речно напомиње да пише „за тежаке и чобане", људе који се у огромној већини зову Срби, и шта вшне и веру зваху српском, онда зар није било природније и праведније да се дело зове Вмздоуог идо&пг пагоЛа згрзкод, а не „81оУ1П8ко§" ? — Качић се очигледно служио грађом народних песама у којима се отворено и врло често помиње име народа српског, а оно се у Ваздоооги необично мало помиње — тек као да се случајно измакне. Па без сумње да је учени Еачић у половини 18 в. могао знати како је народно име католицима Босне, Херцеговине и других крајева српских, кад је знао како је име онима у .Хрватској и Пољској! У Вагдопоги је опевано много Срба католика из 17 и 18 в. чија су дела врло мале или никакве историске вредности а нема нипомена о јуначким делима Црногораца и њихових владика; нити се помиње сеоба српска у Угарску под пећским патријарсима, наследницима Св. Саве — а све су то били догађаји и људи из истог времена кад и они Срби католици. Па зар „старац Милован" не умеде ни једном песмом изнети „тежацима и чобанима" знаменита дела великог православног цара н „з1отта" Петра Великог, сувременика Еарла VI цара аустријског? Читава би се књига могла написати о овим мистиФикацијама старије и новије историје православних Срба и Словена! Ово нам најјасније сведочи колико је Еачић желео угодити захтевима католичким, који по себи беху стари, али тад поново изнети духовито у облику сувремене лектире за просте Србе да би их тиме у неколико заклонио од књига