Prosvetni glasnik

488

ДРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

карактера Доситијевих, а с друге стране да се међу православним и забавном књнгом отпочне унија. Та тенденциозност учинила је да Ках^оуог, поред све своје популарности, вечито остане литерарно непотпун — без одређена диља и композиције. Еаква разлика, између православног Оповца и овог Заострожанина катодика, у љубави и искрености кад је требало свој народ просвећивати! Првом беше циљ народна просвета и зато је имитовао филосоФима 18 в., а други ради катодиштва био је принуђен да не буде искрен ни према тенденцији литерарне просвете у 18 в., ни према Фактима сриске историје. Ето како је тешка била генеза дела којим је отпочео трећи (нови) период српске књижевности. III После Качића нико од Фрањеваца не пише за народ ни у духу Вагдо^ога: ваљада католичкој цркви није годило продужење рада на популарној световној просвети у новом правцу. Тако је учено католичко свештенство напустило рад на народној просвети у модерном смислу, а опет православно због своје необразованости беше и неспособно за какав књижеван рад новијег карактера. И шта више, имамо доказа, да је православно свештенство у првој половини 18 в. држало, и то већина његова, да. је Србима потребна књига само за одржање православља. Дакле с једне стране немарносг, а, с друге незнање, учинило је да се после Качића, на књижевном раду народне просвете, јаве, тако рећи, људи непозвани за тај посао. Качић је Ка2 §оуогопг показао да књига може бити забавна и по • учна као и песма уз гусле; али је требало и таквих књига у којима се износе и поуке о сувремену животу. Потреба сувремене лектире за, народ у нас .је била много'већа него у Немаца и Француза, у којих је и дотле било бар виших образованих кдаса које су индиректно могле утицати на просвећење света. Па и да се дође до популарних књига за народ на западу беше лакше него у нас. Тамо је само потребно бидо за прост свет попударисати дотадашње тековине науке и књижевности, а у нас је то требало и стварати и нопуларисати. Сем тога, у Срба 18 в., нарочито православних, није бидо начисто ни с питањем о каквоћи просвете у опште, а камо ли о популарној књижевности за народ. Већина народна бида је конзервативно расположена према западној просвети, без ње су били — како они говораху — и сви наши славни претци. Л.ибералци опет држаху да је на западу све боље па, и просвета. То питање о народној просвети ни данас није лака тема за решавање, па се тек може мисдити пред каквом тешком алтернативом беху народни представници прве подовине 18 в. Јер заиста погрешно просвећивање често је утицало на губљење народних особина, а опет без новина у просвети могло је значити кудтурну пропаст. Нре оддуке требадо је доста опсервација и