Prosvetni glasnik

490

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у првом делу Рељковнћ завршује други део 8аИга са свим реакционарно у оквиру дрквеиог учења: да је све добро што постоји и да су сви покушаји за промену остали без успеха. Па је у то име испричао лепим стилом доста старих и нових анегдота о срећи и блаженству оних који се не буне, а ни једне речи о народном просвећењу књигом и шкодом. А то значи колико је далеко био Рељковић од правог поимања философских идеја у немачкој литератури на коју се угледао. Напада народне обичаје по примеру ФилосоФа, али не вели како и чиме треба заменити ту прастару нарГ школу. Али од једног поетског дилетанта тога времена и војнички образована човека можда је сувише и ово, што је један корак даље пошао у духу просвете 18 в.. остављајући способнијим последницима да даду боље опсервацнје и потпуније схватање тадашњег просветног преображаја на западу. Па и норед свих недостатака Рељковић је успео да његов 8аИг као и Качићев Каг^оуог буде најсувременија и најраспрострањенија књнга до појаве Доситијевих Прикљученија. А то значи да није била мала погрешка наших историка што те књиге и њихове писце не ставише у нови период Српске Књижевности. * * * Већ је у другој половини 18 в. и у Срба православних у Угарској питање о народној просвети добило одређенији облик. Школу нису више сматрали као искључиву потребу религиозног образовања, а с тим је била у вези и поЈава друкчијег укуса у тадашњих читалаца. За то се ускоро после 8а(лга и у православних јави књига са особинама сувре мене литературе на западу: то беше Славено-сербскш магазннг, штампан у Венецији 1768. Магазинт, је и Формом и садржином прва књижевна појава у модерном смислу у Срба источне цркве. То је не само први наш књижевни лист, већ, чини ми се у опште, прва срнска књига где је приказана књижевна и просветна тенденција на западу, истина кратко, али зато и потиуно јасно. Уз опсервације књижевних ирилика иа западу изнете су, и ако непотпуне, али опет зато драгоцене напомене срггске просвете икњижевности тога времена. У предговору те књиге као у неком елибриЈу наговештен је сав план великог рада Доситијева. Тамо се, од прилике наиомиње како 18 в. има толико својих мислилаца колико не имађаху скупа сви нретходии векови. Затим се каже да су ти мудри „мужи" нарочито одвојили од претходника тиме што они не пишу многолисте књиге на латинском језику за мали број људи, већ у мањем обиму и на народном језику, те с таквим књигама користе и они „ кои не могли бшти у школахг, а кг знанп наукг великуп охоту имутг". (Као што се види иста мисао и налази се у предговору Качићева Каг§оуога). Потом се набрајају језици на којима се може наћи књига за народ, па онда долази реч о Србима. ПоиетинЂ Народг Сербскт естг изг оншхђ числа народовг кои ио ириродЂ наисиобобнЂИшш кг свакимг наукамЂ.... (овим