Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

491

се местом Магазинч, веома приближује Доситијевим речима о српском , народу). Али Срби — продужава се у предговору — не само да немају књига него ни школа за народ. Свега две: једна у Кардовцима, а друга у Новом Саду. Но то је тако Мало за које би рекли латини: шшзпиПиз. Па док се патриоте постарају за школе, њих тројица решили се ,собирати и издавати иечатЂ сочиненгл и иреводш о разнихг матерглхг, какове токмо обтцеству нашему сербскому иолезнш бшти могутб ." Затим се помиње нрограм наука, књижевности и вештина. И они увиђају да је тад била потреба да се од свега, у маломе и у свескама, народу приказује из огромне ризнице знања и уметности. Из ово неколико навода види се да је редакција Магазина много више знала о правцу тадашње просвете и књижевности од песника 8аМга и била у томе искренија од Качића. Јер ми и са друге стране знамо да се тада на западу као оригинална радња јавило писање за народ (популаризација) и у облику журнала или енциклопедија. У Магазину су много боље него у 8аИги и Каг^отоги казане и просветне ирилике у свом српском народу, нарочито истакнут недостатак школовања и писмености. Народ се не зове ни по областима како је у 8аИги или што је још горе, како је у Ка2§о\'оги. Да је било срећних прилика за издавање и осталих свезака у многоме би Магазинг одменио дела Доситијева. Али што од Магазина изађе само једна свеска изгледа ми да је то дошло и од извесне неподобности за тај посао његових редактора. Залуд су они одлично схватили потребу народног просвећења и то искрено исповедили, кад међу њима ни један не имађаше и талента литерарног ни колико Качић и Рељковић. Јер је и за рад на народној књизи потребан био дар неке музе, перо уметничко, које ће пре свега забављати, па учити и критиковати. Једини је тај пут тада био да се иробуди свест и створи општа потреба за народно образовање свију Срба разне вере. Дакле и тада се тражило од гшсца да има уз спрему и талента за писање, па да му књиге имају извесног значаја у народу. Качић и Рељковић имађаху дара за иисање, али први не хтеде а други оиет беше без потребне спреме за извођење просветних реФорама у духу 18 в. Онет, види се, да редактори магазина беху обавештенији од Рељковића о литератури на западу, али не беху писци. Зато се, тако рећи, очекивао писац са много више дара сиисатељског и много јаче научне спреме од свију досадашњих, иа да се потнуно,. књигом, створи свест о народном бићу српском и нотреби народног образовања у савременом значењу те речи. Досадашње знамените књиге Каг§оуог, 8ат' и Магазинг само су нагласиле нову еру живота и важност књиге и образовања — али на томе и оста за четврт века. Све до Доситија беху у главном разонодни и често духовити огледи великог посла на овој народној просвети и књижевности. Тек од 1783 год., од, 33*