Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

505

Од енглескога племства прешле су гимнастичке игре и у народ. Јаков I, који сам не мараше много за гимнастику, упућује својега сина овако: „И ако признајем да краљ треба у првом реду да развије своје духовне силе, које ће, ако се запусте, закржљавити — тако исто признајем да му се и телесно ваља вежбати, јер на тај начин избегава залудничење, и постаје издржљив и оран за рад. С тога те саветујем, сине мој, да се умерено вежбаш: у трчању, скакању, рвању, борењу, игрању ит.д. али никад тодико да у томе тежиш савршенству". Тако се у Енглеза поступно развијала љубав ка гимнастичкнм (јуначким) играма — од владалачкога двора до сиротињске колибе. Неко време устајало је свештенство против ових народних лудорија, али је нанослетку победидо народно одушевљење за витешким утакмицама. У почетку се највише волело пешачење, за тим лоптање, па после и све друге атлетске радње. Од пре триестину година Енглези су толико заволели разнолико телесно вежбање да у њему налазе највећу радост. За Енглеском су пошле и државе на континенту, те се сада гимнастика свуда појављује као спорт у разним облицима: у веслању, јахању, лоптању, пешачењу, трчању итд. итд. Нарочита гимнастика, само у једном правцу (н. нр. на справама) све више узмиче пред слободним утакмицама на отвореном пољу, на чистом ваздуху и на сунчано.ј светлости. Јер, телесном кретању није циљ изванредна снага, него издржљивост и окретност телесна, ведрина душевна и орност за рад. Сваке се једнострасности треба чувати на и у телесном вежбању. Прича се за једнога вешд?ака да је дугим вежбањем толико дотерао био, да је могао кроз малену рупу да пробацује зрна ситне прохе једно за другим. Кад су га извели пред Александра Великог и приказали му овога необичнога вештака, очркивали су да га цар царски награди. И награда није изостала, само што није била ни злато ни сребро, него: мерица ситне ирохе! Тиме је хтео Александар да каже овом необичном вештаку: „Бедни човече, у чем си век провео?!" Исто је то и с оним гимнастичарима, који се само у једном аравцу вежбају. Где нема разноликоети, а у њој хармоније — ту нема ни правога живота. Корист од телеснога вежбања, по најновијим научним испитивањима, још је и ова: човечји зној, који се развија телесним напрезањеМј има у себи отрова. Овај се отров избацује најлакше и најпростије телесним радом. ГраФ Толстој свакому препоручује да бар толико телесно ради, док се не озноји, па ће очувати и телесну снагу и душевну ведрину. За Сократа се зна да је свакога дана по један час скакао и играо. То је исто препоручивао и својим ученицима, јер је овај велики филозоф био дубоко уверен да здравља душевнога не може бити без здравља телеснога. Ћолтер, велики Француски песннк и филозоф , био је од рођења слабуњав. Он сам вели да су му три средства продужила прооветни гласник, i. књ., 5. св., 1904. 34