Prosvetni glasnik

506

ЕРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

живот: тедесно вежбање, које је веома волео; разговор у друштву; и промена послова. Тако живећи дочекао је дубоку старост (81 год.) У једном свом предавању веди минхенски доктор Нусбаум ово: ,Кад размислим о свима болестима, које сам у лекарској служби за двадесет и девет година лечио, морам признати да сам лечио више болести, које су дошле од претераног душевног, него од телесног рада. У таквим случајима често је било немогућно повратити изгубљено здравље. Уверио сам се потпуно да је човечје тело више удешено за телесни рад, за кретање, него за седење и писање. Најздравији су они радници који целога дана никако у собу и не улазе, него се без престанка крећу и раде у отвореном простору. Таквим људима прија најпростија храна; врло се ретко чује за њих да пате од несваривања, од затвора, од несносне главобоље и од нервозне узбуђености. А како је то све друкчије у чиновника, у научењака, ууметника! За њих нису никаква реткост: желудачна слабост, јака главобоља и леност у цревима. Врло је мало оваких радника који не пате од живчане узбудљивости. Такви људи ретко ће се кад слатко насмејати, а готово никад неће запевати. „Познато је да је сваки орган, који ради, пунокрвнији, тепо томе и у мозак који много ради, јури крв знатно брже. Обилатост крви у мозгу долази на рачун осталих органа. Отуда су руке и ноге хладне и ма.гокрвне, а глава је врела и пуна крви, због чега долази нелагодност. 1Нто је организам млађи, опасност је све већа, јер су му ћелије нежније и растегљивије. Отуда зрео човек може више промена поднети, него младић или дете. За дете слабога организма пропаст је неизбежна, ако га дохвате промене, и само ће носле много потрошена новца и времена једва живо остати. Ако је иотребно то још простије казати, рећи ћу ово: цела будућност једнога човека биће мучна и јадна, ако се у детињству не сачува и телесно не развије. Моје је најтврђе уверење, да ће настати време, када ће после дугих умних радова редовно долазити што дуже телесно вежбање." Атлетика је нарочито корисна за младиће који су принуђени дуже радити седећи. И док неразмишљена младеж сатире своју снагу по каФанским собама, препуним дуванскога дима и загушљивога ваздуха; док се весела браћа упропашћују по разним ноћним забавама и пијанкама, те у тридесетој години већ личе на старце: — млади атлет, заволевши гимнастику, негује и очвршћава своје тело. Свака гимнастика тражи уредан живот и телу потребан одмор, те је она добро дошла у доба када се тело развија. Има људи, који говоре да данас не царује снага него памет, и да је стога гимнастика непотребна. Доиста је тако, ако се мисли, да је гимнастика само за добивање грубе телесне снаге. Али и ако нам џинови не требају, опет оно што нам свима треба везано је за гимна-