Prosvetni glasnik

радња главног иросветног саввта

597

и дагђеп (дсг&еп аћс1. §аг(а)\уеп, тћ<1. »'ег\уеп управо даг т.ј. [егИд шасђеп, ЗиђегсИсп). Сем тога требало је нано.менутн, да има глагол дагеп у пренесеном значењу слабу промепу: на нр. даг1е ?апбе. У напомсни уз гл. гпефеп (126) ннје требало партицип дегосђеп (од гафсп) омеђивати на израз: ђа<§ ^оП пгсђ! ппдсгофсп 61с1ђеп; јер се у старијих писаца, а веома често и у новијих песника налази партицип дегосђеп; на пр. $ф шШ гђг 831и1 п1сђ1 иидегофеп 1ај[еп Јое1. 3, 26. (СиШ. 5, 90). ®аЗ јоИ јгеђеп|аШд дсгофеи гоегђеп ? I Моз 4, 15; фа! ®о11с<§ ^апђ Ј?еп ЗЗгиђег дегофеп? беВпег 1, 212 (ЉИ. 2, 119.). Фег ипдеђеиеге ^гспе! јоН шН 331и1 дегофеи ]'еш. РМеп Ро1. 24. Ф1е дегофепе ЗбсИ шт! ШгејепИиЈе [асђеп. \У. 3, 6. 21и ©ргођсп, ђге ши - фођи дсјргофсп, ђа1 пиф поф аИсзеИ фг е^дпсЗ ^рег^ де» гофеп' Л\*. 40, 13. фаЛ' ег ћге ©фапђе 1пШд дегофеп 6-. 5, 165. (Друга места у Гетеа: 8, 95.; 13, 12.; 28, 107. — 173. —194. в Сги(;2ко\у 11, 48.). Уз глагол јфте^сп (134) износи писац у напомени и глагол слабе промене „ЈфагаЦт (замастити, намазати магаАу — од 8фтаЦ маст)". Ми немамо ништа против тога, што писац често у напомени упоређује сличне глаголе међу собом, само не треба уносити оно, што није правилно; јер је глагол јфтађсп добио свој мутник.лажном аналогијом у народном говору, а у књнжевном језику гласи он само [фпаЈЈеи. Код глагола јфшагсп (гнојити се 135) треба избацити облике јфпжг, ^фшиге, јер ирипадају само глаголу јфтогеп (клети се). Претерит глагола јфшагеп гласио је некад (аМ. и тћ(1.) к\уаг, а од јфшбгеп (аћЛ, и тћ(1.) 8\уиог. Код глагола ђас{еп (152) требало је у напомени предизирати употребљавање јавих и слабих облика. Као транситив има он слабу, као интранситив јаку промепу. Глаголу (ађеп (163), кад значи „товарпти", гласи нретерит 1иђ, а кад значи „позвати 8 , гласи 1иђ н 1ађс1е. У наиомени уз гл. јсш (195) неподесно је речено: Овај је глагол гласио негда Ше[ен"; јер како у старом тако и у средњем горњо нем. језику градило је уегћит зићзШшуит од сгаро основе ез- само индикатив и конјунктив презенга, снажећп осноау у 1. н 2. л. з§. и р1. у индикативу предметнутим лабијалом ћ. [аћ(1. 1. 1тп, ћхп; 2. ћјз! — р1. 1. 1нгит, ћпчт, 2. Мги1. — ш1н1. 1. ћгп. 2. ћЈз1. р1. 1. ћ1гп (з1п). 2. ћјг{ (ћ1и1;, 811, 81111)]. Сви су се остали облици допуњавали глаголом \уе<ап, па по гдегде јављали су се п облици индикатива и конјуктива ирезента од тога глагола. Иначе је значење гл. \уезап било јаче = „ех1811егеп" или „§езсћећеп". Место инфинитива -»езап јавио се у каснијем сгаронемачком језику ново сковани инфии. б1п (је1п). Место 2. л. р1. императива узимало се већ у IX. веку поред \уезе1 2. д. конјунктива зН (^е1ћ). 2. л. бт§. имиератива \У18 (ћ1з) сачувало се п у средњем горњонем. језику, а тек у новонемачком замењепо је шз (ћ18) обликом јс!, начињеним ио аналогији плуралног облика з11 (јсјђ). ПрвхМа напред казаном ногрешна је иишчева тврдња: „а садагипе време иостало је од нових основа"; јер по годинама, као што смо видели, вршњаци су облици Мт ђГз!, 181, Мгит итд . и \У1зи, \у1з1з, №1811;, \уезат(бз) итд. У наставку те папомене: „у иређашњем времену од шаз иостало је гоаг (нешто слично се десило и код глагола Ле[еп ( бирати) сада Шгеп;. од осгНеЈеп иостало је оегИегеп ( изгубити), а у именице ђег 23ег1и$, (губитак ) одржало се | итд .у — тумачење није филолошко . Гласовни се закони морају протумачити тачно, а не Фразом „нешто елично се десило". Ученици,. који уче латински језик по мојој граматици, знају већ у 3. разреду, дакле у