Prosvetni glasnik

600

НГОСВКТПП Г.1АИК

Према овоме реФерату г. реФеренга Савет је мишљења: да се ова књига оваква каква је не може употребљавати за поклаљање ученицима основаих шкода о годишњим исшгпша. Г. Владимиру Д. Стојановпћу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је двадесет (20) динара. X Прочитан је реФерат г. Владимира Д. Стојановића о књигама:. „Златно доба", „Био једном" и ,Бајке за младеж", којс је издада књижарница Рајковића и Ћуковића и молида за одобрење да се њена издања ових књига могу употребљавати за ноклањање ученицима народних школа и да се могу набављати за књижноце истих школа. РеФерат г. Владимира Д. Стојановића гласи: Г^аавном Просветном Савету Прегледао сам књиге: 1. Златно доба, збирка најлепших бајака за младеж, 2. Био једном, збирка најлепших бајака за децу и 3. Бајке за младеж. Све три књиге превео је с немачког М. С. Дојчиновић, а издала књижарннца Рајковића и Ђуковића. Издавачи су молили да се ове књиге могу поклањати о испитима ученпдима народних школа и набављати за ђачке књижнице. Главни Просветвп Савет ме је питао за мишљење о тим књигама. Ја сам их ирегледао и част ми је Савету поднети своје мишљење у смпслу молбе издавача. 1. Златно доба има 20 које већих које мањих бајака. Књига има 96 страна у 8°, а цеиа јој је 0,70 дин. 2. Био једном има 21 бајку на 95 страна у 8°, а цена јој је 0,70' динара. Бајке и у ирвој и у другој књизи узете су из немачке збирке бајака Ез гоаг егптаI од Р. АгпсИ а. 3. Бајке за младеж има 16 већих бајака. Књига има 108 страна у 8° г а цена јој је 0,80 дин. Ове су бајке узете из Магсћепћисћ -јг од Г. ВесћбМп-а. * Све три ове књиге садрже само бајке, а ове су веома подесно васшггно градиво за детињство коме су ове књиге и иамењоие. Оне имају, прво, утицај иа рад маштин. А у детињс/гву од свих духовних радња превлађује рад маштин. Пошто у том раду имају свога извора све више тежње човекове, то је и иотребно обратити пажњу на његову негу. Како бајке у својим причањима не везују радње и постудке ни за имена појединих лица, нити за имена места, и своје догађаје не одређују нити у погледу простора ни времена, то оне дају најслободнији лет машти, те су и најподесније градиво за развијање њене снаге у детињству. Али и кад с развитком детињим треба да прелази рад маштин у логичко мишљење, и за тај је прелаз најподесније средство ноетска грађа у бајкама, јер она садржи у себи сразмеран део објективно разумљивих појмова који имају своје подлоге у природи и обичном животу. Сем тога, пошто бајке садрже још доста и естетичких н етичких појмова и начела, који су, у многим случајевима илустровани, пуни топлине и силине, то су оне (бајке) веома згодно средство и за буђење етичког и