Prosvetni glasnik

-

НАУКА II НАСТАВА

611

Данас је такве ограде готово нестало, и месго ње су ровови засађени багремом, те хитар младић нема више прилике да на овај начин огледа своју лакоћу и снагу. Г) Дизање терета Ова врста гпмиастике има много противника. Забављају јој да је једнострана, ади успех од огсе гимнастике у развићу телесне снаге најбоље је препоручује. Ова гимнастика развија: грудни кош, руке и ноге. Силберер необнчно хвали мишићну развијеност како руку тако и ногу у минхенскога атлета Ханса Бека. Најбоља преиорука за ову гимнастику јесте незнатна цена за њезин прибор. У почетку су довољни лаки терети с којима ваља што дуже радити. Кад се до извесне мере у снази дође — ваља ступити у које атлетско друштво. Противници ове гимнастике наводе да се због претераних напрезања с теретима дешавају често велике несреће. А где, у којем спорту или у којем било телесном раду нема несрећних случајева? У игрању, у трчању, у скакању — дешавају се, такође, многи несретни случајеви. Наравно да нећемо товарити на душу атлетици што ће неко без нретходнога вежбања запети из све снаге око дизања великога терета и повредити се. Поступним вежбањем уз умерену храну и уредан живот не само да неће наступити никавка опасност за човека, него ће веома ојачати, да ће лако одољевати спољашњим утицајима и душевноме притиску. Што је главно, у овој врсти гимнастичких напрезања јесте: измерити своју снагу и не тежити даље од границе коју је природа свакоме телу обележила. Увек ваља имати на уму да је гимнастици циљ: издржљивост. Боље је с лакшим теретима радити дневио два часа, него с тежима четири. Из својега искуства знам да у почетку атлетских вежбања (у својој тридесетој години) нисам могао иодићи иолагано у вис, обема рукама, терет од 52 кг., а после петогодишњег вежбања могао сам, обема рукама, подићи полагано у вис 90 кг. три аута. Да сам то хтео огледати у почетку вежбања нема сумње да бих рђаво прошао био. Моја телесна вежбања нису никад била дужа од два часа на дан, а, због разних узрока, бивало је прекида по читаве месеце. Поеле тих ирекида мора ее иазити на иоетуиност као да се из нова иочиње. Немци разликују четири главне радње у дизању терета: 1. Подизапе са земље у вис у један мах (Шијспђеп) 2. Избацивање: дизање с иодскоком и са замахом (ђођ^ођт) 3. Лагано дизање: без подскока и без замаха ('©{ешшеп ), и 4. Подизање с угибањем тела (©гМе). Велика је разлика између мирнога дизања и осталих. За тим је разлика и у томе: да ли се терет диже леио и чисто, на што се при утакмицама особито пази. Инак се све разлике своде на то: да ли се