Prosvetni glasnik

614

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Поред ових начина у подизању терета има још и других, као: подизање терета једном руком (не избадујући га у вис); нодизање једним прстом и подизање на нарочито удешеним справама, како би се терет распоредио по целом телу. Тако: В. Б. Куртис у Њу-Јорку 1868 год., подигао је на нарочитој справи 1469,18 кг. Г. Летл диже леђима, опирући се рукама о кодена 1350,00 кгр. Овај атлет није тежи од 62,00 кг. Ханс Штајрер у Минхену 1879 год. подигао је једним прстом на десној руци терет од 264,00 кг. а у исто доба држао је малим прстом на опружено.ј левој руци терет од 25,00 кгр. У вучењу клипка (прста) такође се одликују они који су се у томе дуже вежбали. Тако Тиролац ЈозеФ Маршнеј 1896 год. надвукао је бечког првака Франца ПГгера, а није могао подићи са земље терет целом руком што је, опет, 1Лтер једним прстом лако учинио. Све стоји до — вежбања. Осим ових главних радова напоменућемо још и неколико споредних као што су: рвање; бацање: чекића, камена и дискоса; играње лоате; и боксовање. Д) Рвање Ова врста атлетике јесге једна од најбољих. Рвањем тело добива поред снаге и ванредну гипкост и хитрину. Ни у једној гимнастичкој радњи не могу се два супарника тако огледати као у рвању. У нашим народним песмама рву се најбољи јунаци: „Носише се летњи дан до подне..." Да се у тој непосредној борби „у кости јуначке" развија сва жестина и напреже сва снага — јасно је но белој и крвавој пени, која се помиње у народним несмама. У тој се борби тело на разне начине превија, и ни један мишић не остане без нокрета. Рвање утиче повољно не само на тело него и на дух. У тој блиској борби човек добива нравилну оцену своје снаге и умешности; постаје смео и одлучан. ПГго се више рвач вежба, све више познаје да сама снага није увек довољна за добивање победе; учи се да противника никад не гледи с висине и с презирањем, јер је више пута имао прилике да буде изненађен. Како за ову врсту атлетике треба врло много вежбања — не могу аматери (љубитељи) никада издржати утакмицу с рвачима од заната (проФесионалцима). Колико вештина и хитрина у рвању надмашују снагу — показао је чувени Француски рвач од заната, Дублије. Најснажније атлете обарао је он за два минута, и то по правилу: да им обе плећке додирну нод. Ну како се у овој гимнастичкој радњи често дешавају јаке повреде па и смртоносне, — по многим европским градовима забрањена је као јавна утакмида.