Prosvetni glasnik

620

ПРОСВЕТ1Ш г.тленик;

тако у Италијана и Немада за време велвке кудтурне и подитичкенадмоћности Француске, на тако је у најновије доба у Пољака и Срба изван Србије и Црне Горе. Дакле, књига је прва и последња етапа у борби за живот, где народ може културом разиити и одржавати своје народне и моралне особине. Као што знамо Срби су и до 18 в. имали писану књижевност, али знамо и то да је она за већину народну имада само, мање или више, индиректног значаја. Зато је у нас све до 18 в., у главном, виши државни живот и националне особине одржавада усмена традиција, народна усмена књижевност. Ади, у модерно доба и Србима је била апсолутна нотреба стећи и модеран орган за буђење и одржавање више свести народне. Другим речима, ради моралног и културног опстанка, Срби су морали у 18 в., тако рећи, прво у начелу а после и у појединостима, оставити усмену књижевност и све наде положити у писану књигу. А како је пак извршена та литерарна еволуција овде није потребно помињатн, већ од свега само констатовати, да су Срби и д» појаве Доситијевих књига преко Каг§оуога, ЗаИга и Магазина — могли, у извесном смислу, увидети, да садржине нових иисаних књнга у многоме боље одговардју сувременим потребама, него дотадашње усмено предање. Али, у томе веку знаменитих преображаја требало је и у нас да. се јави књига, која ће не само занимати као оне напред поменуте већ читаоцу давати и многобројне теме за размишљање према тадашњој. науци, философији и књижевности, и још, у многобројним примерима, износити комнарацију српске неразвијене просвете нрема свему ономешто се у великом свету налазило тада и у прошлости. Једном речи, нама је тада била неопходно нотребна и такпа нова књига која ће, у извесном смислу, бити јеванђеље за целокунан модерни преображај,. е да би се једноми у нас јасно видео пут нова живота, којим се досада ишло више инстинктивно него ли свесно. Али за такву књигу требао је да се јави писац ошнтих духовних особина, јер је као што је напред речено, тада и цео наш културни живот могао наћи прву помоћ само- ' у новој књизи. И том се приликом показало да наше племе има искре за све велике подвиге, јер таквог писца добисмо у Доситију Обрадовићу, чији философски дух и књижевнички таленат даде нашој књизи у 18 в. епохалан значај за све гране новога живота. • Поштоје много света прошао ијезика научио и по својој духовној особини —- да све сазна — проникнуо саа општа питања времена, Доситије се јавља штампом не као^ днлетант већ као потпуно сазрео дух за благотворно делање на целокуином модерном народном просвећењу. У лепој и лакој лектири у главним цртама поменуо је скоро све тековине — потребне за народно образовање — ФилосоФије, науке и књижевности скоро свију векова, а нарочито великих Француских н немачкнх аутора 18 в. и пре него што. се доврпш реч о Доситију дрлшм да је ш>