Prosvetni glasnik

628

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

науци јавио иогодан момеиат и за расправу сриског књижевног језикаТо се не сме сметнути с ума кад год је реч о Вуковој реФорми. Јер као што се види, Вук је могао случајно наићи на ЈКопитара, али се то исто не сме тврдити за његову значајну радњу, да је и она случајна и у свему дело његово и Еопитарево. Били су много. већи узроди, него што је дар Вуков и Копитарев 1 ) који су створиди прилике да се у народном духу реши питање о српском језику и правопису! У Немачкој, до 1813 г., уз романтику и патриотизам у поезији, јавило се велико одушевљење за проучавањеи језика, не само немачког, већ и свију других, који су тада били познати. Као некад Француски философи 18 в. тако је сад овај немачки лингвистички нокрет нашао ссби ватрене следбенике „свуда па и међу Словенима. Враћа Шлегели, Јаков Грим и др. одушевљене Германисте имали су у Бечу ревносног дописника за језике и литературе Словена у Аустрији. То је био онај познати Копитар, који је опет преко Стратимировића, Макс. Врховца, Мушицког и других Срба и Хрвата гледао да у овим крајевима пробуди вољу за скупљањем народних умотворина. Поред тога Копитар је био, како веле његови биограФи, веома расположен и за народне говоре у писаној књижевности. Па је то и, ваљада, још који узроци учинило да се Копитар свом снагом заузме за решење српског књижевног језика. А како је то питање напослетку и решено овде се нас не тиче, а у осталом то је данас и опште позната истина. Нашој расиравн главно је да прикаже како су се сви велики литерарни догађаји у нас јавили као извесна имитација сличном раду на страни. Па дакле у томе није могла чинити изузетак ни знаменита Вукова реФорма српског књижевног језика и правописа. И њој су, као што смо видели, претходиле повољне прилике у немачком романтизму и науци о језику. У смеру ове расправе није ни да се износе сличности и разлике у раду Доситијеву и Вукову, јер је то такође познато. Од свега тога овде се нросто констатује да се у Вукову раду маниФестовале извесне, велике и важне новости у нашој литератури, те је са свим природно што у делима Вуковим иочиње треКи одсек наше нове књижевности. Нас више интсресује да утврдимо кад почиње Вуков одсек. * * * Како је Вук скоро 50 година штампао то је, бар за школу, неопходно потребно знати којим делом и годином Вук отпочиње трећи одсек наше нове књижевности. Новаковић је у својој Књижевности узео да тај одсек отпочиње Вуковим делима из 1814., и тако је сада скоро у свима школским књигаиа. Неки опет почетак трећем одсеку и не одређују по делима већ по биограФији Вуковој. И, на први поглед из-

') Мигко, бкисће КошапУк, I.