Prosvetni glasnik

632

II Р0СВКТ11И ГЛАСНИК

стоји и данас, да је четврти одсек Даничићев и томе се не треба чудити, јер су те књиге писали махом филолози и ученици Даничићеии,, који су били добро упућени у Филологију а мање у литературу, те су те две сродне области умна рада помешали, узимајући једну место друге или једну другој претпостављали: у највише случајева сматрано је да литература, постоји ради језика. То опет сведочи да се у нас до скора, или није хтела, или није умела, или није знала постављати разлика између науке и литературе у опште, а Филологије и литературе и нарочито. Да учениди Даничићеви, писци наших историја књижевности, падну у ту погрешку није био узрок само у њихову непотпуну разликовању литературе од Филологије, већ је и дух времена веома много утицао да се Даничићев научни рад сматра у исто доба и литерарним, и то у свему. * * * Откада постоји развијена религија, Философија, наука и литература, оне једна на другу утичу. Тај међусобни утицај у толико је виднији и јачи, откад се појавила штампа. Треба се сетити колико силног утицаја религија имађаше на философију , науку л литературу у средњем веку, и опет ФИдосоФија с науком на литературу и религију у 18 в, Такође је познато колико је у првим деценијама 19 в. романтична литература учинила да се развије и велики део Филологије и ФилосоФИЈе. Опет из опште литерарне историје данас је и нестручњаку познато да је појава реализма у европским литературама, од педесетих годипа ирошлог века, изазвана великим развитком природних наука. Тада научна открића и радови емоцираху интелигенцију свију културних народа, и то у толикој мери, да се може рећи, од 50—80 г. прошлог века беше скоро религиозан култ науке. Па је са свим нриродно што је тај укус овладао и у литератури: у поезији, драми и роману често се тражила истина у научном смислу. Само велики таленти могоше да се са свим не потчине томе утицају. А такво стање у великим европским литературама, разуме се, да је веома много утицало на наше писце и тим нублику још више припремило да с нарочитим расположењем прихвати научна дела Даничића. А и без тога онштег утицаја радови су Даничића изазивали и особите симпатије у Срба, јер то не беху само дела хладне науке која би имала неког општег значаја за наш народ. На против: у делима Даничићевим подизао се и нарочити морал српски у свем образованом и научном свету онога времена. Јер је познато да је и језик, само на други начин, као и литература слика народног живота. А српски језик до Даничића беше представљен пред ученим светом само Вуковим збиркама, а тек у Даничићевим делима откривена је сва култура и развиће његово. Тада је и науком о језику, као мало раније народном поезијом, утврђена. културна индивидуалност српског