Prosvetni glasnik, 01. 07. 1904., S. 114
114
ИРОСВКТНИ ГДАСИИК
Што је још најгоре јесте да се овај извор вруће воде не може ни исцрпсти, јер исти долази из земљине дубине, па је с тога његова јачина постојана и непроменљива, док извори хладне воде, на које се при бушењу тунела често наилази, доносе воду из резервоара који су на вишем нивоу, па се исти брзо испражњују и извори после извеснога времена иресушују. Енжењери су нроучавали овај извор и тражили начина не би ли га могли заиушити, али још нису успели, јер су месеца Фебруара ове године морали прекинути све радове у тунелу са Швајцарске стране и постоји бојазан, да се с те стране неће моћи никако даље ни наставити. Па пошто је иад у истоме туиелу према италијанској страни знатно већи и место где се појавио извор за 4 километра далеко у иаду ка и^алијанској страни, то је вода испунила готово сав тај део тунела са швајцарске стране. За сада је од швајцарске стране пробушено 10144 м. а са италијанске 7898 м. Свега је пробушено 18042 м. Па како ће цео тунел бити дугачак свега 19730 м., то још има да се пробуши 1688 м. Дневно се бушило по 4 до 6 м., што је зависило од природе и склопа земљишта на које се наилазило. Тунел Симплон биће, ако се буде радило с обе стране, по свој прилици потпуно готов концем ове године; а ако се буде бушило само с италијанске стране, онда иеће бити готов пре пролећа 1905. год. ❖ Производња злата од 1891 до 1903 год. — Последњих година била је производња злата знатно ослабила услед јужно-аФричкога рата, али је сад опет порасла. Према статистичким подацима цроизводња злата за носледњих 13 година (од 1891. до 1903. закључно) била је на целоме свету с године у годину оволика:
Године
1891 • •
• 232870
килог.
у
вредности
803000000
ДИН
п
1892 • ■
• 233740
11
11
806000000
11
5:
1893 ■ ■
• 235770
11
11
V
813000000
11
11
1894 • •
• 236640
11
V
11
816000000
п
,,
1895 • ■
• 241860
11
V
11
834000000
11
11
1896 ■ •
• 294640
11
11
11
1016000000
11
11
1897 • ■
■ 344810
11
11
п
1189000000
п
11
1898 • •
• 420500
11
11
11
1450000000
11
V
1899 • •
• 456750
11
11
11
1575000000
11
п
1900 • •
■ 381060
V
11
11
1314000000
11
п
1901 • •
• 387440
11
11
11
1336000000
11
т
1902 • •
• 433550
11
11
11
1495000000
11
11
1903 • •
• 477340
11
11
11
1646000000
11
Свега
4376970
килог.
У
вред.
15093000000
Према томе запремина овога злата, које је из земље извађено последњих 13 година износи 224,460 кубних метара. Од њега би се могла начинити жица у пресеку један милиметар дебела, а толико дугачка, да би се истом наша земља могла по екватору обвити скоро 5 и по пута. Кореанци на своме дому — У једној конФеренцији париског геограФСког друштва, г. Хогш МагИп описао је Кореју и њезине становнике. Из тог његовог описа ево неколико занимљивих ствари: