Prosvetni glasnik

НАУКА и НАСТАВА

231

4. М. В. ШевлнковЂ, Историчесме лгоди вђ анекдотахг. Чертн изт, жизни государств. и обшеств. д^лтелеи. СЛБ., ИвановЂ, 1900. Ц. 1 р. 5. *М. Г. Крпвошлжг, Историчесме анекдотн. Изд. 7-е. СПВ. 1903. Ц. 60 к. 6. *К. К. Абазг, Отечественнне героичесме разсказн. СПБ. 1901. В. 8-а 395 с. Ц. 1 р. 50. — Слике и карте. 7. Л. Н. Лолевоп, Псторичесме разсказн и пов^сти. Изд. 8-е. СПВ., Марксг, 1902. В. 8-а 472 с. Ц. 5 р. — Особито добре слике. Приповетке из старог доба руске историје. Друга аериода самоукова читања руских историских сииса. Тек сад, пошто ученик задобије знање многнх поједнних историских Факата, може ирећн на систематску руску историју и то нрво на такве књиге, које све то излажу не много опширно. Дакле, ваља му узети руска таква дела, која су намењена вишој гимназиској настави. После овога, а нре, но што пређе на друго читање систематске историје, ваља му умножити знање Факата о појединим историским лицима, догађајима и местима и ући у основније из руске културне историје. За, арви улазак у систематску руску историју препоручује се: 1. В. Фармаковскги, Русскал истор1л сђ врисовокуиден1емЂ неопходимвкЂ св^д'ћшд изђ исторји всеобвдеи. Изд. 10-е. СПБ. 1903. 8-а 255 Ц. 75 к. 2. К. ЈЕлаат /ЈевскГп, УчебникЂ русскои истор1и сђ приложешемт, родосдовнои и указателв личннхђ именЂ. Нзд. 7-е. СПВ. 8-а 486 с. Ц ; 1 р. 40. — Обоје за старије разреде гимназија. 3. *А. Рамбо, Живоппснал истор1л древиеи и новои Россш. Изд. 2-е. Ма. 1898. Ц. 1. р. 50. В. 8-а 613 с. — Слике и техничка израда уопште одлично. Ово је руски превод јако измењен и допуњен те исте књиге на Француском језику (Насћеие), која је без слпка. Пошто прочита ученик макоју од горњих књпга, прелази на читање опишрнијих, али још не опширних, монографија о историским догађајима и лицима. Сад већ може почети највише обраћати пажњу на нову руску историју, т. ј. од Петра Великог, до данас. Све, што данас постоји у Русији, почиње од њега. Од њега настаје ново, сасвим друго доба у руској историји. Отуд се ваља ученику прво упознати мало ближе с тим човеком, за шта постоји читава књижевност, од које се овде наводн само оно, што је мање оиширно и лакше наиисано: 1. *Н. А. Лолевоп, Исторја Петра Великаго. Ма. 1899. В. 8-а 443 с. Ц. 2. р. — И новвје издање. 2. С. Чистлковг, Истор1л Петра Великаго. Ц. 5 р, СПБ., Волбфђ , 1903. Велики том, с пуно слика, портрета и т. д. 3. Летрг Великга. СборникЂ статеи, составленннхЂ иреподавателлми Петровскаго училита спб. купеческаго Обвдества, состолвдаго нодђ Внсоч . покров. Е. И. В. СПБ. 1903. В. 8-а 316 с. — Врдо корисиа лектира. Цена није ведика. прооветни глаоник ; II. књ„ 2. св„ 1904. 16