Prosvetni glasnik
наука и настана
361
'2. *Г. Карауловг, Очерки исторји русскои литературн. 1—2. Изд. 3-е. 1. књ. Ма. 1888. 8-а 608 и 112 с. Д. све 3 р. 50. — Удешавано за средње школе и ширу публику. Пуно библиограФскнх података. Језик леи и одутаевљен. 3. Л. И. Исленткевг, Џсторји руескои словес-ности дла среднихБ учебнвкг заведенш. 1—2. Изд. 4-е. СПВ. 8-а 242 и 284 с. Ц. по 1 р. 4. *П. СмирноввкГп, ПособЈе прн изучен1и истор1и русскои словесности. Частг 1. Народиал словесностђ и древнии и вреднш пергодг литератури. Изд. 7-е. 373 с. Ц. 1 р. 25. Ч. II. Отђ Ломоносова до Карамзина. Изд. 6-е. 320 с. Ц. 1 р. Ч. III. Отђ Еарамзипа до Пушкина. Изд. 6-е. 461. с. Ч. IV. ПушкинЂ до новЂпшаго врвмени. Изд. 4-е. 246 с. Ц. 1 р. пов. Ма. 1894 и" 189.3. — Ова се књижица може узети уместо горње под 2, као п уместо какве читанке уз историју руске књижевности зато, што се све то цружа овде у .једној књизи. Као згодно очшледно средство руске књижевноети ареиоручује се: 5. А. В. Арсетевг, Карта длн нагл.чднаго обозр-ћтл исторш и хронолоии русскои литературн. Древнни иерјодч. IX—XVII в^ка. СПВ. 1882. — Велика карта на два лиета (неприлепљзна на платно д. 2 р.) у нет Зоја за употребу у разреду. Хронолошкп н биограФСки подаци очигледно представљени. Уз карту иде књижица: Словарк саисателеи древнлго иергода русскои литератури (862—1700). Изд. иодт. ред. О. О: Миллера, проФ. спб. униворс. (ц. речника с малом картом 2 р. с већом 2 р. 50). 6. II. Н. Полевоп, ИсгорГн русскои словесности. Сђ древнМшихБ временЂ до нашихљ диеи. 1—3. Ц. 12 р. — Око 700 слива, портрета, Факсимила и т. д.; 2013 с. 4-а. Поиуларво и техиички одлично. 7. Исти, Истор1л русскои литературн вт. очеркахв и бшграфглхв. Изд. 5-е. 745 с. СПБ. 1890. Ц. 5 р. — Депо техннчки; добре слике. Писци и њихова дела свих времена. Много историског. Изабрана места из писаца. Јако се иреиоручује. Опширније о садржају: Сист. Обзор. 1895, с. 174 м Обз. 1896, с 118. 8. А. Н. Пииинг, Исторгл русскои литературн. СПБ. 1898-9 .В. 8-а преко 2000 с. Ц. 12 р. све. — Целокупна исторнја р. к. опширно и научно. Опширан садржај: ЖезгерЂ, Русс. слов. I 60 с. (1. и 2. књ.), с. 132 и 139 (3 књ.) и с. 477 (4. књ.). Сматра се за најбоље такво дело. Ученик се може ограничити сам.о на време од Петра Великог до данас. 9. II. К. Порфиревг, Исторм русскои литературн. Казанв. 1—4. 8-а иа 1700 с. Ц. за све 6 р. 95. — Више издања пре и после 1881. Пуно библиографских података. Усмеиа књижевност на 200 с. Целокупна и. р. к. Иначе као горе. 10. *А. М. Скабнчевскгп, Истор1л новМшеи русско! литературн (1848—1892). Изд. 2-е. СПБ. 1893. 8-а 487 с. Ц. 2 р. — Пуно библиографских података.. Још и пре научне и ошпирне систематске историје руске књижевносги може ученик читати с коришћу сва дела, која опширније говоре о појединим новијим писдима и њиховим главним списима. Исто тако и она, која дружају поглед у дух времена појединих година. Без свега овога не може се разумети данашње стање у Русији. Дакле све то има не само вредности за познавање руске књижевности, нег.о и културног стања уодште. Овде се наводе: 1. М. В. АвдЂевг, Наше ошбество (1820—1870) вт, геролхв и героиннхт, литер.атурн. СПБ. 1874. 291 с. Ц. 1 р. — Садржај: Чацкш, Он1>гинт,, ПечоринЂ, лишше лиди Тургенева, руски хамлети, Рудинв, ИнсаровЂ, Базаровт., Софбп Фамусова, Татвлна, Бзла, Кннжнн Мери и ВЈра, Маша, Л.иза, Наталва, Елена. Књига је давно распродана (антикварски).