Prosvetni glasnik

362

2. Л. К. Арсетевг , Критичесше атвдн по русскои литературн. 1—2. СПБ. 1888. 8-а 350 и 4-57 с. Ц. све 3 р. — Прештамиано из В4ст. Евр. 1878—9. Многи најновији писци. (СалтнвовЂ, Крестовсми и т. д.). 3. А. И. Введенскгп, Литературинл характеристикџ. 8-а 511 с. С11Б. 1903. Ц. 2 р. — Тургењев, Достојевски и т. д. 4. *И. И. ИвановЂ, Жсторјн русскои критики. 1—4 у 2 књиге." СПБ. 1898—1900 Изд. жур. јУПр -Б Божш. — Велико дедо; прештамиано из поменутог диста (1897, 1—4, б—12 и 1898 1—12). Ошпиран садржај ове врло иитересне и корисне књиге за познанство с књижевном критиком в, Мезгсрг, Русс. слов. II 6Н с. 5. Исти, Новал кул^турнал снла. Руссше писатели XIX. в. СПБ., МЈрт. Божш, 1901. 8-а 364 с. Ц. 1 р. 50. — О скоро свима писдима новијсг времзна. 6. О. О. МиллерЂ, Руссме писатели посл4 Гоголл. Чте1пл, рЈчи и статљи. 1—3. Изд. 3-е СПБ. 1886—1890. 8-а. Ц. све 5 р. 50. — Разна издања и после 1890. Око 1400 с. Портрет,и биогра®ија пишчева од Б. Б. Глинскога. Скоро сви писци. 7. М. А. Протоиоиовг, Критическјп статви. Ма., СкирмунтЂ, 1902. 8-а 500 с. Ц. 1 р. 50. — О многим новијим писцима. 8. Иети, Ллтературно-критичесмл характерастшш. СПБ., Русское Богатство, 1896. 8-а 522 с. Ц. 2 р. 20. 9. Н. Тахоиравовг, Сочинешл. Сђ портретомч автора и статвеи А. Пннина. Ма. 1898. 1—4. — Томг III: Нован латература 18 и 19 вЈка. ЧастБ 1—2. Ломонсов, Фоиеизии , Ростопчин, Жуковски, Пушкин, Гогољ, Тургзњев и т. д. (скице, белешке, чланци). 10. А. Окабичевскгп , Сочиненгн. Критическ1е зтшдн, публицистичесие очерки, литературннл характеристики. 1—2. Изд. 2-е. СПБ. 1895. 8-а 812 и 888 с. Ц. 3 р. Днмћ и Отцн и д4ти Тургеиева; Обрнвг> Гончарова; Гоголђ , Грановскш, Герценв, Л. Н. Толстои и т. д. Садржај у Обз. 1896, с. 149. 11 . Е. М. Уодие, ^е гошап гиззе. Парпз 1885. 8-а 351 с. Ц. 1 р. 50. 12. М. И. Оухомлиновг, ИзслЈдовашл и статви по русскои литературђ и просв41цешж). 1—2. Ц. 6 р. све. 8-а 671 и 516 с. — Просвета за Александра I. (школе, уииверситети, библиска друштва, министарство просвете, цензура), Новиков, Лагарп (васпитач пом. цара), Пушкин, Гогољ, Аксаков и т. д. Јако се препоручује. 13. А. Н. Иииинг, Историческхе очерки. Характеристики литер. мн^нш отв 20- хђ до 50- хб годовб. Изд . 2-е. СПБ. 1890. В. 8-а 519 с. Ц. 3 р. 50. — Из В4стн. Евр. 1872—3; овде измењено. О многим писцима, народноств ОФФИшвлБнаа, скептицизам, словеноФилство и т. д. Јако се преиоручује. Наиомена. Засебна мања и већа дела о књижевном раду и животу појединпх руских писаца не наводимо из простог разлога, што је број таквих дела врло велики ц што читање ових иде већ дубље у саму историју књижевности. Бпблиографија такве књижевности: Обзорг 1895; Мезгер, Русс. слов. 1—2, као и у другим библиографскпм делима, која ће се ошнирно ириказати. У. Руска уметност. За иознавање с руским народом има не мањег значаја од геограФије, историје и историје књижевности и проучавање руске уметности — живоииса, скудптуре, архитектуре, музике и позоришта. Све ово може се научцти из књига и посматрања уметничких деда исто онако, као и све друго. Ово је нарочпто могуће данас, кад су репродукционе уметности достигле тако висок. степен развитка. По себи се разуме, да овде није циљ, да ученик постане историчар и научни зналац уметности. Уместо тога, њему се ваља уиознати само с најкруинијим и најзнатнијим, као и код геограФије и т. д. Једна је