Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ Н ПРИКАЗИ

499

71.); благајна (стр. 73.); у слшсду уговора (стр. 50. и 107.); у смислу сенатске одлуке (стр. 107.); боји се да се прибдижује (Итепз пе ас1уеп^аге!, стр. 57.); да се бране против Ксеркса (стр. 59.); продире према Атини (стр. 62.); Спарта завидећи Атини моћ и славу (стр. 81); савојвода Епаминондии (стр. 89.); сазавереник (ст. 92.); Римљани су дотле водили рат само у Италији на сувој земљи, те нису имали бродова, због тога су прво морали створити бродовље (стр. 95.); отгатету (стр. 95.); битци (сгр. 85., 97. и т. д.); избришу је са лида земље (стр. 1)6); у Афрпци преко од Сицилије (стр. 97.); наиме сам не имајућн моћи (стр. 100.); Аненин, планина дуж целе Италије (стр. 103.);судац (стр. 103.); ргае!ог: иза консула највиши чиновник римски (стр. 103.); умами у клопку (стр. 104. и 105.); у уветима се погодише (стр. 106.); непаметност, васпоставља, здравствено стање (стр. 137.); нримери на делове реченичне (стр. 138.); велик (стр. 95. и т. д.); Персијанаца је било добрим више него Грка" (стр. 55.) и т. д. Без узрока поправља облик сломије (стр. 122.) и у исправцима пише место тога облика облик сломи. Затим пише: Егејског мора, Средњој Грчкој (стр. 51. и 55. 67. и 73.), Јужној Грчкој (стр. 54.), Источном Епиру (стр. 67.), и саламински стр. 131.), умро (сар. 78. и т. д. ), Амфипољ (стр. 79.) и Акропол стр. 60.), Лемнос и Лемиа (стр. 51.), Дат (стр. 53.), Еуримедон и Еуримедонту (сгр. 79.). Посејдон (стр. 76.), Диомедон (стр. 87.), у Ериксу (стр. 95.), Ксенофон (стр. 47.) и т. д. При транскриицији грчких и латинских речн у напгем језику најбоље је држати се грчко-римскога паралелизма и основе у речи. Г. др. Ђисаловић и поетизира: „Ове ратове за слободу златну (стр. 50.); у тим ратовпма највише се одликоваше Атина са својим соколовима: Милтијадом, Темистоклом... (стр. 50.); и за. дивно чудо победише" (стр. 48.). И ако г. др. Ђисаловић у својој латинској граматици (стр. 4(3.) сва лица пасива у латинском језику преводи у нас само треКим лицем плурала актива (с1. Досеог, Досепз, ЛосеЈиг, с!осетиг — и т. д. уче ме, уче те, уче га, уче нас и т. д.), опет он у својој књизи пише: „сачувало се његово... дело (стр. 46.); да се само на копну може успешан рат водити; да се Атина може одбранити (стр. 49.); глоба се одмери, одреди (стр. 57.); грађење се ипак наставља (стр. 65.); плету му се замке (стр. 78); не сиречава му се уживање (стр. 81.); ти су се почасни даронп ценили више него сва блага на свету (стр. 83.); разговор се довршује (стр. 87.); наново се жели његова услуга (стр. 88.); зато да се средина непријатељске војске лакше иробије (стр. 91.); Са његовом смрћу се решила и судбина (стр. 96.); морало се узети још једно име (ст. 97.); стање се поправља (стр. 98.); сад се зове Пиренејско Полуострво (стр. 99.); звао се управо суфет (стр. 107.); кад се то дознало" (стр. 103.) и т. д.