Prosvetni glasnik

ОЦКНЕ Н НЈЧ1КЛЗИ

50;*

сђ Г. КнићаниномЂ ићи, а ти му одговори н наведи узроке какве оћенњ или му лви да си слабт., болестанг или грознитавЂ. 1 " При овоме треба још наноменути, да је ово писмо писано 16 јула 1848. г. у Београду. Датум овај интересантан је за то, што нам он казује, да још ни у ово доба српска влада није јавно помагала српски покрет у Угарској; и да се носле одржане знамените петровске скупштине још резервисано држала, не променивши много своје дотадаље држање. Али овако држање српске владе није дуго трајало и у скоро за тим она га сасвим промени. После петровске скушнтине, на којој је Книћанин дао оставку на државну службу, не беше више силе која би могла њега задржати да не пређс у Војводипу и већ 25. јула он је код Ковина прешао у Војводину. Од преласка Книћанинова у Војводину, који је тамо прешао са знањем српске владе, и влада срнска посгаде активнија у шиљању добровољаца; сем тога она је сада поједпнцима давала савете и упућивала нх како да раде, као што нам је то лепо изложио писац ове расправе. Ну ииак и норед свега тога мислимо да ће бити од интереса да овде испишемо једно такође до сад непубликовано писмо које је писао Стеч>. СтеФановић оној истој лнчности, којој и оно напред наведено писмо. То је писмо писано у Београду 27. јула 1848. г„ дакле одмах по преласку Книћанинову у Војводину, те ће оно бити најбољн доказ за оно што је г. Павловић изнсо у својој расправи о овој ствари. То писмо гласи: ДЈисмо ваше кое сте ми одт> овога месеца послали лсамв га онремш био Г-ну Книћанину у КрагујевацЂ да види. Како е сада Г КнићанинЂ дошао овде да се прилви, то ћете и од нћга добити упутствованје штаћете радити и на кого ћете страну окренути. Мени ништа друго не остае да вамт. кажемт>, но кадт> сте се већт- едант. путт> рћшили у име Бо;к1е да приђете оностранскои браћи уаомоћв, то васг увћрити могу даће вамЂ и ваша плата потпуно ићи и у случаго Боже сохрани смрти ваше, деца ће но уредби имати пенсиго. Да не би накв одлазакЂ вашЂ иадао Турцима и другима у очи, и да неби кои мислио да ви по налогу правителвства одлазите у Цесарш, зато е нужно да ви пошалћте попемителвству оставку на службу и замолите за разрћшеше. Такву Форму и на тан начинЂ поступили су и други кои су изђ службе отишли на ону страну. II кад пођете одатле и кад пређете у Немачку, паметно се упракллите у свему, Чуваи и себе и млађе одђ пића и аранл свое браће. Држи момке подб заптомЂ и немоите раштркано ићи да васЂ гди Мађари илп Мађарони не преваре. Према власима показуите се добри и као браћа и побуђујтеш да за слободу свого са Србима дМствуго и раде, али имђ немонте много веровати, зашто су они први путЂ кодђ Вршца изневерили Србе. У битки илкђ немоите се слепо упуштати но свакадЂ

Ј ]1з једне приватне архиве.