Prosvetni glasnik

436

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

пред снаж.ним и свежим непријатељем, као што то иотврђују и многн иримери из светске историје. Природне снаге и у нас има, Вогу хвала, још доста. Сваки зна. за по који пример необичне снаге, која се врдо чесго налази у људи, рекло би се на први поглед, обичних, неугледних... Нарочито велика издржљивост (а то и јесте главно) може се наћи у наашх сељака. За то су најбољи доказ дади наши ратови нрошлога века, у којима је сељак необичне напоре иоднео. И у нашим народним песшама није претерано оно што се вели за издржљивост наших витезова: „Носише се летњи дан до подне..." Овде ћемо навести неколике примере велике издржљивости с молбом: да читаоци ових редака буду добри и да писцу пошаљу несумњте примере за које они личцо знају, те да се, ако Бог да, уврсте у друго издање ове књиге. Не треба да се оглушимо ничега. нашега што је пажње и признања достојно... Пример необичне издржљивости у младића био је Мидош Радовановић, ђак Учитељ. Шкоде у Београду, потоњи учитељ. Кад се пријавио за упис у Учитељску Шкоду бидо му је седамнаест година. Кажу му да. поднесе крштеницу, и то сутра до четири часа посде подне, јер се после тога рока неће нико више лримати. Није знао да се крштеница може и доцније набавити, него одмах загше пешке (било је око 9 часова пре подне) у Јарменовце, иснод Рудника. Стигне у вече доцкан и пошто пробуди свештеника узме крштеницу и врати се у Београд. Од Београда до Јарменоваца и натраг има око 150 километара, и он је ту даљину нрешао за 30 часова, од којих је употребио на одмор и вађење крштенице око 3 часа. Свега је дакде путовао око 41 часова, а то је више од 5 км. на час. То је изванредна издржљивост, за коју се зна само у добро извежбаних персиских и енгдеских тркача. А Мидош се није нарочито вежбао. За истога Милоша причади су ми у седу, у ко.јем је био учитељ, да је могао .једнои руком, држећи за крај од дакше врљике трести воће с дрвета. Био је висок и сувоњав. И ту изванредну снагу, која би у повољним приликима, уза систематско вежбање достигда врхунац атдетске снаге — сатрла. је ракија, те је ире времена умро... Као редак иример необичне снаге у старије године биће Павде колар, родом из Пиротског округа. Кад би која кода направио никад не би чекао да их домаћин одвуче с водовима, него их је одвукао сам и то по два и три часа у даљину. Једном је» приликом одвукао двоја таква кола закачена једна за друга, и то у даљину од пет часова! Једном дође у Ниш некакав Турчин, веома снажан и вешт рвач — иедиван. Ко се год с њиме ухватио у коштац — био је оборен, и већ му више није нико смео на мегдан излазити. Поруче за Павда кодара, и он дође. Пред пашом и остадом господом ухвате се два рвача, и — шта то би