Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

437

од пеливана? Из џиновских руку Павлових издетео је као торба, и лупио о ледину тако силно, да му је ударида крв и на нос и на усга. Ово ми је причао М. Мимовић, који је после рата у тим крајевима био учитељ и лично је познавао иомеаутога Павла. И сам Мимовић је развијен и веома снажан (омањег кириџиског коња ухвати за реп и задржи у месгу), али признаје да је према величини и снази Павловој — право дете. За истога Павла прича Мимовић да је био човек необично добар, нарави мирне и кротке. Цример необичне издржљиврсти и лакоће поред велике развијености и гојазности био је Рисантијевић, месар из Крагујевца. Могао је онако тежак, да скочи више од свију, да оде иегпке, за дан, из Крагујевца у Београд, а то је пут који се на коњским колима прелазио за два дана. Али је могао необично много и појести и иопити. То је тај за којега се и данас у Крагујевци прича да Је једнога јутра, попгго је добро доручковао изишао на трг и погодио се с једнимсељаком да се за два гроша напије вина из буренцета, које је хватало око десет старих ока. Вино је онда било јефтино (10 — 15 п. д. ока), и сељак је рачунао да ће непозната муштерија попити највише до три оке, па и то с муком, на махове, а погодба је била да престане пити чим одујми. Али се сељак грдно иреварио! Кад је Рисантијевић одујмио и иружио буренце сељаку, било је таман лакше за десет ока! У Бачкој се прича за Обрада Коледина сељака, који се је пре двадесет година рвао с једним атлетом за награду. Чим је стао пред атлета и дохватио га својим гвозденим рукама за мишицу — скљокао га је на земљу, клекао му на грудн и повикао: „шта ћеш сад Швабо?!" За аега се прича и то да је могао за дан покосити њиву коју иначе косе четири косача. Наш народ за такве људе верује да су — аловити! Примера оваке издржљивости у нашем народу није на срећу мало, што похвално говори за снагу нашега племена. И наше народне, јуначке песме имају свој извор у телесној снази и издржљивости, који су основа свакоме витештву. ,1Пта Леонид хоће и Сцевола,.. Кад Обилић стане на понриште?!* 0 снази која се добива дугим вежбањем било је већ говора. * Узимајући гимнастику као једино иоуздано средство за добивање телесне снаге и одржање телеснога здравља — без чега не може бити ни духовне снаге — и желећи нашој омладини да заволевши гимнастику, буде здрава и снажна, хоћу да јој кажем коју реч из својега искуства, као наставник и као родитељ. Колико сам, живећи по разним местима у Србији, од престонице до села, опазио: наш се народ данас стиди јуначких игара; боји се да се кому не замери са својим простачким играма, на пр. бацањем ка-