Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

449

4. Одбори овога друштва могу се оснивати и у најмањем селу чим се јави известан број чланова. 5. Сваки одбор добива имс по редном броју својега иостанка, с додатком још којега имена по својем избору. 6. У сваком одбору неговаће се она врста народне гимнастике за коју се буде имадо средства: бацање камена, скакање, пепгачење, трчање (где има воде и пливање), рвање, вучење клипка (или прста) и т. д. 7. Сваки би одбор био дужан о свом трошку послати бар по једнога члана на годишње утакмице. Сиромашнији одбори добивали би за ово помоћ од Главне Управе или од општине, од среза или од округа. 8. Ко год учествује на утакмицама има право да иокаже свој успех из које било признате врсте народне гимнастике и да позове сунарнике на оглед. Тиме би се обезбедила разноликост у гимнастичким радњама. Тај би се позив пред утакмице објављивао у друшгвеном листу. 9. Награде могу бити различите, само не новчане. 10. Покренути лист (у почетку бар један пут месечно), који би објављивао знатније успехе у јуначкил играма из разних крајева Србије и Српства. 11. Да се о свакој годишњој утакмици приреди по једна књига „Сиоменица" с кратким биограФијама н са сликама оних вптезова, којн су били победиоци за ту година. 12. Позвати све свештенике и учитеље ио селима и сву интелигенцију по градовима да се заузму око оснивања ових дружина: свуда према месним приликама. * Ова књига има и мало историје. Започета јс у Параћину, настављена у Чачку, а довршена у Београду, 1900. г., поглавито по поруди пок. Пере Ђорђевића, бив. председника Сриске Ењижевне Задруге. Рукоиис је предзт у мају 1901. год. а после године дана враћен је као састав, за чије издање није надлежна Књ. Заоруга. Ја мислим да Књ. Задруга треба да буде надлежна и за издавање оваких књига. Што баш ова књига није примљена, не чини ништа; нека Задруга не одбаци сасвим идеју о потреби и оваке лектире за народ, на ће се књиге јављати све боље и боље.