Prosvetni glasnik

448

ПРОСВЕТНИ гллсннк.

Нрво наше друштро гимнастику и борсњ< Ј %ло је основано 1857. год. у Београду, заузимањем Стеве ТодоровиКа, нроФесора и сликара. После осмогодишњег успешног рада ово је друштво, не зна се за што, престало. Друго гимнастичко друнгтво основано је тек иосле шеенаест година (по престанку првога друштва) у Београду, 1881. год., заузимањем Д-р Владана Ђорђевића, иод именои: , Соко. * Ово друштво још постоји. ТреКе гимнастичко друштво основано је, такође у Београду, год. 1892., заузимањемЈ. Стојановића, адвокага, иод именои: „ Душан Силни." Оба ова друштва: и п Соко" и „ Душан Силни " н данас негују гимнастику. И ако имамо ова два друштва, ипак морамо иризнати да поред свега њихова труда гимнастика још није иостала народна. То знамо сви ми који смо се посдедњих година налазили у разним крајевима наше отаџбине и покушавали оснивање гимнастичких подружина. Мени се чини да гимнастика у нас с тога не напредује што се не негује на ишрој основи, гито још није ухватила корена у самом народу. Гимиастика се у нас још гаји у затворенпм просторима: као туђа биљка. Она још личи на ону музику која се негује у собама, и у којој пајвише уживају они који такву музику и изводе. Тих мелодија неће народ никада чути, нити ће оне постати народне... Ако смо одиста вољни нешто народу дати осим празних речи: — морамо му се ириближити... оа ово нам сс кал.а угледати на старе Грке и на наше старе Србе. Не тражимо у иочетку много! Нека се најпре приреди једна утакмица из наше народне атлетике (из наших јуначких игара) у Београду или у Крагујевцу, на којој би се видели, познали и огледа.ш витезови из деле Србије, а после мало година, ако Бог да, и из целога Српства. Један лист, који би се ради тога нокренуо бележио би и износио успехе у јуначким играма и из најудал>енијих села. Тако би се додирнула витешка срца и створила би се струја која би сваке године бивала све јача и јача. То је једини начин да гимнастичке утакмице народ прнхвати и да их заволи, а кад се то постигне, онда је гимнастици обезбеђен напредак за навек. Сваке би године пристизале нове снаге, које би .једва чекале да „стану на поприште..." Да би се то постигло требало би, по миш.Ђењу многих пријатеља народне гимнастике, иретходно урадиги ово: 1. Покушати да се оба данашња гимнастичка друштва споје, па ако се то не постигне — основати ново гимнастичко друштво за неговање, на првом месту, кародне гимнастике. 2. Главна Управа да буде у Београду. 3. Члан тога друштва може бити сваки грађанин, или грађанка у Србији н у Српству: без обзира на године и на занимање.