Prosvetni glasnik

ПАУКА И НЛСТАВА 47 7

од краја XV века већ ее није више од старих писаца тражило само пролазно уживање или примерди за угледање: поред чистога хумани^ма појављује се већ и Филологија; поред уметиичког или књижевног интереса и интерес ) научни. То је морало неминовно бити, кад и Грчка поче да оживљује, кад Италијанци, гоњени жарком жељом за сазнањем, као Ауриспа, ФилелФО и мало доцније иоследњи чувари византиске традпције, које Турци одагнаше из Константинопоља, донеше у Италију Хомера и Платона, Демостена и ^зеноФонта. С ночетка је тиме дата ирилика да се учн један .језик, не ,да се њиле говори или пише, већ само да се чита, и то је већ билр-дрвољно, да се малчице приближе граматичко изучавање и научна^.методс,Зајгии су се нашли предједним светом, во.ји је још внше био заборављен и непознат него сгарп Рим; требало је много већег труда, требало је већ правих истраживања о историји, установама и приватном животу код Грка, да би се барем могли разумети писци њихови. Најјгослетку, ови су писци донели са собом множину оригиналних и плодних мисли, које су тражиле да се изучавају ради њих самих, да се претресају и асимилују, као што је то било, на пример, у славној Платонској академији у Фиоренци. То није сво. Друга је једна характерна црта дата класичној Филологији од тога момента — спајање грчких и римских студија, шго се од тада више и не одваја. Италијански ренесанс потврђује дакле нашу деФиницију о филологији; класичка Џ старина за њ у исто доба извор новој култури Д}'ха и предмег научном изучавању. Не мари много што се спаја овај двојаки интерес, што се обухвата стари Рим и Грчка, њега има и то Је баш педагошки интерес, ако се сме тако рећи, и мис^ао да грчко-римска цивилизација треба да нас просвећује и васпитава.д»мввује "и : у самом научиом иопитивању. Ту ј.е принцип јединства у истраживањима, која се простиру на тако различне предмеге. на језик, књижевност, фидософију , установе, приватан живот, и код Грка и код Римљана. Све се то изучава с љубављу, јер треба све то знати, па да се дође до ингимности са Платоиом и Цицероном, Плутархом и Сенеком; а с тога су се одлучили, да дођу до интимности с њима, што се осећа, да ће од ове ингимности иотећи благо интелектуалног и моралног обновљења. Ипак у једној тачки треба да се оградимо. Једна грана класичне филологије није одмах избила из заједничког стабла; то је археологија. Археологија у правом смислу речи, права историја ангичке умегности, постала је тек много доцније. Али у време ренесанса обузети су били тежњом да се изаесу на видело први елементи или грађа за археологију, то јест антички сноменици. XV и XVI век надмашени су тек прош.шм веком по броју и важности скупљених уметничких дела, која су или случајно пронађена или ископавањима, која су вршена са више или мање метод^ и доследности. Али се не може рећи, да су ове збирке за то стваране, да послуже за разумевање ипсаца, било'јцфебтеОј-ло вези, коју допушЈа сличност предмета, било Јинди; регсуно и ујопште, у колико боље #е«азује генија старих народа. Тек до<!Ј Ч,