Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

479

хранили су се соком и језгром из старих књижевности. Мали Расин заслуживао је псовке због читања грчких романа, како ће додније дочекати, да се пљеска његовим трагедијама, иуним Софоклова и Еурипидова духа. Што се тиче Вергилија, Хорација, Лукреција, Цицерона и Сенеке, они се сви појављују код Молијера, Ла Бријера, свуда у Француској књижевности XVII и XVIII века, Овом тако важном положају, који у средњој настави заузимају грчки и латински језик, одговара у XVI и у почетку XVII века величанствени полет, који добијају више студије о класичној старини. Оне су у исти мах биле мање одвојене од средње наставе но данас, али су и мање непосредно служиле за њено расветљавање и утврђење, па се и уздигоше на висину, која најпотпуније оправдава епитет виших студија. Француска је у XVI веку имала низ Филолога првог реда: Биде (ВиДаеиз) 1 , Етјен (ЕвШппе, 81ерћапи5), Тирнеб (Тигпећиз), Ламбен ЈХагпћтиб), Казб^бон (Сазаићопиз), Сомез (8аита18е, 8а1табтз) и нарочпто онај, кога његови најодличннји последници радо називају првпм из свих времена и свих земаља, ЈосиФ-Јус^, С^алигер.^Ну још много пре њега, године 1530, Фрања I, по савету славнога јелиниста Виљема Бидеа, основао је Со116§е Воуа1, који је доцније иостао СоПе^е <1е Егапсе, а који је у почетку био поглавито на то одређен, да унапређује изучавање страних језика и књижевности, нарочито грчкога, више но што је то могла Сорбона, која је била сувише зависна од црквене власти. У исто време он је положио основу збирци 4 грчких рукопнса, која је једна од три најдрагоценије на свету и која је данас део Народне Библиотеке (ВЉИоШ^ие Ха1лопа1е). На послетку, он је 1539. подигао Краљевску штампарију, којој је била прва задаћа, да штампа грчка дела. Ни провинција не хтеде да изостане. Многи градови принеше велике жртве за катедре грчке и латинске речитости и појеевје. Монпелије се са Женевом отимао о КазаЈбона и имао га је од 1596. до 1598. Многи од ових научничких великана, обузетн жељом да утврде и прошире своје знање, размакоше границе и ван грчко-римскога света и дотле раширише Фнлологију, да од ње скоро начине општу историску науку. Главно дело Скалигерово, Тћезаигиз Гетрогит, јесге општа хронологија целога старог света, египатска и оријентална исто тако као н грчка и римска. Средиште њиховим студијама ипак остаје грчка и римска старина. Они су нам дали знаменита критичка издања свпх главних грчкпх и латинских писаца, са коментарима о већем делу њихову: они су знатно обогатили све области науке о старини. Што су Бвде, Етјен и Казај^бон урадили за познавање грчког језика, Да_мб_ен н Мире (Миге!) за латински. Пето (Ре1аи, Ре*ау1из) и Скалигер за хронологију и историју, они сви п Тирнеб, Кижа (Сијаг, Сшастз), Ниту (РШши, РКћоеиз), МеЈ>сије (Мсгсегтв), рдрцрн (81гтоп<1и8), ГијеДОшеШв), Сомез, Валоа (Уа1ез1из) и ЛеФевр (БеГећуге) за критику и ту1 Стављамо и полатињено име, које су ови научнаци узимади према тадањем обитају у научном свету.ЧГЛ^ сЦл/Сф и « _<дач)€вктди 1'ллсник, II. књ„ . 33' * _ . ( Ј^Г1%гС^$л*.ег ( сА^Ггј^ЈеГ^ 4^