Prosvetni glasnik

480

иросветни гласник

мачење текстова, то је већим делом данас престигнуто, али као целина није било никако надмашено. Француска је — то треба поновити, јер она сама то врло радо заборавља — више од сто година држала скиптар филолошких студија, она га је дрзкала високо и, зацамтите добро, више но и један народ пре Немачке у прошлом веку, она је од њих створила науку пре но уметност. Она је осетила, да књижевност не иде сама, већ чини саставни део цпвилизације, без које се она не може ни разумети ни ти се о њој може здраво судити; да се цивилизација, која је сасвим различна од наше, одвојена од нас временом и простором, којој су споменици скоро сви у више или мање Фрагментарном стању, може познати и правилно оценити једино с помоћу стрпељивих и марљивих испитивања, која се врше по најстрожој и иајтачнијој научној методи. Како се може објаенити, што се Француска нагло зауставила на том добром путу и што је од владе Луја XIV па скоро до наших дана у студијама о којима говорило дала само поједине научнике, као што су Монфокон . (јМоп^еШсотиз), Бофојз Ј Вило_аз_он, Летр_он, Леон Реније, који су се бавили о по једном одређеном делу Филологије, једни о археологији или епиграФији, други о историји или цалеограФији ; једни само о том, а други уз то и; о студијама разне природе ? Класична је" Филологија као целина претрпела ^уто и скоро тотално помрачење. Још једном, како се то може објаснити? Један је узрок можда у Факту, који мало пре опазисмо, то јест, што су ове научне студије биле сувише без интересовања и одцепљене од средњих студија. Не налазећи више у њима разлог за опстанак и јединство своје, оне су се најпре осамиле, па затим и изгубиле. Тада се нашим студија почело давати ако не име учености а оно барем некакво хладно п по мало иронично поштовање, које се речју и делом показује још и данас. А ваља признати, да су последњи велики филолози , КаззЈбон а нарочито Сомез, као и многи њихови савременици, уЈнеколико давали повода, да се тако Л )цењује њпхбва наука. „Човек не може да се надиви, вели Бек[ учености ових људи. Нарочито се човек осећа скроз поражен пред једним цином, као што је Скалигер, с којим се по обиму знања нико после њега не може упоредити. Али ипак се човек охрабрује, кад види, да је код њега баш та количина знања оно што преоблађује. ПГго се тиче Салмазија (Сомеза), он тако рећи подлеже под теретом своје учености 1 ". Могло Је дакле свакојако Зшб, да вни полажу сувише важности на масу знања — Скалигер се ипак брани од тога' 2 — те су се и заодели неком педантеријом и тешкоћом, што се није могло слагати са Француским духом.

1 Ап§. Воескћ, ј ЕпсуМораеАге ипд, МеГћоЛо1одге <1ег рћПо1о§18сћеп "Шбзепзсћа!1еп, издао Братушек, 2. изд. од Клусмана, Лајлциг, 1886. стр. 304. 2 8саКдегапа (Уавзапогит), Да Хај, 1666, стр. 64, СазалЖопив АосИззгтив; едо ет$ гМмрфиГиа, дизГит ћађео гегит, веб, поп Аос1гтат. А често он исказује презирање на^рпрам оних, »који ништа друго не раде но нагомилавају".