Prosvetni glasnik

ХРОНИК А

СРПСКО ГЕОЛОШКО ДРУШТВО

071 збор (10. јануара, 1904. год.)' 1. Разгледани часописи и књиге, што су за иосдедњи месец дана стигли за Геолошки Завод Ве .1. Шкоде. 2. Прочитан је извештај Тодора БушетиКа, учитеља из Пољне, донисног чдана Геолошког Друштва о земљотресу, који се тамо осетио 19. декемара, 1903. год. у 2 ч. и 55 м. (по сунчанику). „Прво се чуда подземна тутњава, а за тим таласасто кретање средње јачине у правду са 3 Ј 3 на И С И, које је трајадо 10—12 секунада. Време је бидо потпуно тихо, небо 10° обдачност 81. Штете нпје било." 3. Прочитана је белешка Ј. М. ЖујовиКа о конгерискоме песку у Вдашкој. „Већиду пескова на источним окосинама Космаја ставио сам у конгериски кат, и ако Фосида у њима није нађено. Пролетос нађох конгерије у новоме раскопу поред жедезничке пруге на крају 47. кидометра, одакде је земља одношена за проширење станице у Мдаденовцу. Еонгерије су ове ведике често до 6 и 7 сантиметара, ади нема љуштура, већ само трошни калупи. Но Форми истих види се да одговарају врсти Сон§. 8и1з §1о1зоба. Са њима су удружени и калупи кардиума, који се ближе не могу одредити. Фосиди су понајчешћи по средини раскопа, који просеца један глиновити банак бедичасте боје са утисцима кардиума. — Боја пескова изнад овога банка стењује се неколико пута: црвенкаста, жута, бељушава, а испод гдиновитог слоја превдађује жућкаста. — Слојеви су хоризонтадни. Просечени су прслинама испуњеним гвожђевитом гдином иди кадцитом. Дуж неких прсдина бидо је и придичнога срозавања. Изнад плиоцених пескова има глине песковите и пршљаве са неправидним конкрецијама надик на оне у дидувијадноме десу, а раздичним од СФероидадних песковитих конкреција, које