Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

627

Ну, као што је двојака употреба речи за и то, тако се и ове речи могу осећати као самосталне речи; и онда их треба писати растављено. Н. пр.: он тежи за тим и сл. Оваква је уиотреба доста ретка. 22. Метне се у један лонац иди котао од свакога жита и варива, те се скува заједно, па се једе после, другп и трећи дан, пошто се охдади; и за то се пева : »Варварнцавари [а Савица хлади!| Наколица куса« ( 3 ,Варица << , 53. — Вук)Зато сада весел'мо се, |природа се креће (»Пролеће®, 87. — Нев.). Зато је аовикало из свег грла... (»Долазак пролећа«, 85. — Нев.). Зато је упитао оца (»Житни класи <( , 186. — Нов чланак). II т. д. Ове две речи пишу се некад састављено, некад растављено. Кад обе речи значе једно (гевр. ас!у. ргор1егеа), као што је у наведеним примерима из читакне случај, треба их писати састављено; а кад значе две речи (рго еат гет), иишу се растављено (Срп. Грам. Ст. Новаковића, стр. 398; § 817, 3, а). Писци консеквентно пишу и задржавају зато, сем јединога случаја који .је поменут на првом месту, и којије узет сигурно из оригинала (Вук). Ради доследности требало је и овде саставити обе речи. 23. Осмехну се деда стари: »Ч.уј, унуко, моја мила, прао сам ја шесет лета, па је стога побелила« (»Деда и унука*, 11). С тога «0 нека обневидела бака иза гласа виче: Ај! ај ! ај ! ај! (»Лето«, 150) Опет недоследност! Или треба писати на један, или на други начин; јер је овде Функција речи с и тога пста. Овај случај није поменут изрично у Новаковићевој граматици. Већина данашњих писаца одваја ове речи у писању, али у иоследње време продире све више састављена Форма стога. Ствар је врло тешко категорички одлучити. Кад иза ових речи нема релатива што, као што је случај у горе наведеним ирнмерима, није се тешко одлучити за састављено писање (стога). Ту имамо сличан случај употреби речи на и поле (напоље). И норед тога што обе речи чувају свој самостални правилан облик, кад су употребљене самостално у каузалној Функцији, језичко осећање (8ргасћдеЈић1) већ их сматра као једну целину, и даје јој једно опште (каузално) адвербијално значење (== ргор(;егеа). Да је збиља значење нарочито прве речи потамњено, доказ је и то, цро се предлог с никад у тој Функцији не унотребљује са самогласним („покретним") а; не каже се са тога него увек с тога. Значи да је нрва реч постала компоненат једне логичке речи, и по томе се не сме одвајати од другога компонента. Па и значење друге речи (тога), и ако се доста јако осећа, није потпуно свесно, него је потамњепо једним заједничким значењем адверба за узрок, које у извесној, слабој мери надјачава изолована значења компонената. То се осетно осећа у оба поменута примера из читанке, и у свима другим случајевима где ове речи стоје без релатива. У овом пак случају (с тога што, с тога — што) изолованост се значења речи с и тога јаче истиче, тим пре што се иза њих, а испред релатива, застане нешто у