Prosvetni glasnik

628

ПРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

говору (с тога, што), те се Функција пом. речи јаче истиче и психичка пажња јаче задржава. Да наведемо за други случај један пример из читанке.: Трећа јс корист у томе, што оне (геер. шуме) задржавају ветрове, од којих су кошава и мађарад за нашу земљу иајопаснпји с тога, што често трају више недеља без ирестанка (»Важност наших шуна«, 135). У овом случају ми бисмо слободно писали обе речи 'растављено (с тога, тпто), као што је у примеру и нанисано. Ипак, ни овде изолованост спецн. јалних значења обеју речи није потпуна. него је у извесној мери потамањена неким психичким везивањем; али оно није надјачало изоловане Функције. 24. »Ево ме, тето, ево! Ама где си ти за толико? већ сам мислио, не Аеш ни доћи (»Рак и Дисица'% стр. 25). Сдужио је Богу и народу свом. Народ га никад заборавити неНе (»Црква% 91. — Нов чланакј. У свима другим случајевима иише се пеИе. Ова усамљена, скроз погрешна уцотреба растављене речце не од глагола у првом нримеру, по свој прилици, нреписана је нз оригинала. Мање је вероватно да је узета по угледу на ауторитете у лингвистшш који су тако писали (Даничић). Да је овде бесмислица писати не расгављено од глагола, најјачи је доказ квалитет акцента у 1. и 2. (гезр. 3.) л. јед. презенса: неИу и неЛеш (неће). Акценат ' (стари " на другом слогу с дужинол на првом) никад не би могао постати од простог удружења речце не са скраћеним обликом презенса од глагола хтети, јер су обе речи без акцента; а две неакцентоване речи не могу дати акцентовану реч. Напротив, неЛу иосталоје комнозицијом од не хдЛу, и одатле изједначавањем и сажимањем вокала (цреко х, које се у народу готово не говори) постало је неКу: не хдћу — не дЛу нееКу — неКу (уп. свејбдно — свеедно — сведно, не имати — неемати немати). У 2. л. јед. од не хоћеш преко не хоћеш — неоћеш — неећеш цостало је неЛеш, гезр. н&Ие (ун. с§,хат — саат —• сат). Овде, дакле, немамо посла с акценатном речи, него с чистом комаозицијом, с једном реч:и која има свој акценат. (Упор. Нов. Срп. Грам., стр. 401, § 819). 25. У очи Божића, ношто се бадњацп унесу у кућу и надоже на ватру, узме домаћица сламе.... (»Божић«, 58. — Бук). Бадњак је сирова церова гдавња, што се но обичају уочи Божића ложи на ватру (Љ., 55). Бадњака морају бити два или три, и морају се уочи Божића, на Бадњи дан, и одсећи (Љ. 1(1.). Сва три цримера су из Вукова чланка („Божнћ"), и, но свој прилици, нренисана су тачно из оригинала. У истом чланку једанпут се пише растављено, а двапут састављено! Овде треба писати обе речи састављено (уочи), као што је у два маха и урађено, јер у очи не значи ни у ни очи, него нешто сасвим треће (дан пре) [В. Срп. Грам. Нов., стр. 392, § 814, правило б.].