Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ 11Г0СВЕТН0Г САВЕ'1'А

549

„Учитељ руског језика", од про®. Петра С. Протића, који је молио за одобрење да се ова књига може употребљавати као уџбеник у школама у којима се руски језик предаје. Сакет је одлучио: да се умоди г. д-р Радован Кошутић, лектор Велике Школе, да с г.г. Јовапом Максимовићем и Павлом Швабићем, проФесорима, који су раније одређени за реФеренте ове књиге, прегледа ову књигу и Савету реФерује о томе: да ли се она може употребљавати за уџбеник руског језика у нашим средњим и стручним школама. XV Црочитани су реФерати г.г. д-ра Драг. М. Павловића и Михаила Ј. Ђорђевића о књизи: ,Општа историја, средњи век" од проФ. Л.уке Зрнића, који је молио за одобрење да се ова његова књига може употребљавати као уџбеник у гимназијама, учитељским школама и вишим женским школама. РеФерат г. д-ра Драг. М. Павловића гласи: Г^давном Просветном Савету Историја средњега века од г. Л. Зрнића може се као привременн уџбеник унотребљавати и у овом садашњем приватном издању. Као сталии удбеник, а у државном издању, могла би се Историја Сред. Века г. Зрнића примити, ако он буде хтео усвојити ове напомене и према њима поправити своју књигу. 1), Опширније изложити историју германских и романских народа, уневши више материјала и из полнтичке и културне нрошлости њихове. Г. Зрнић је унео сразмерно много више грађе из Слов. историје (бар половина књиге обухвата Слов. историју), што се не да правдати ни патриотском тенденцијом, најмање пак светско-историјским значајем прошлости словенских народа. 2). Изложити историју појединих народа, везујући је за крупне епохалне догађаје,који су учинили прелом у животу европског политичког и културног развића. На тај начин добија се јасна слика непрекидног историјског развића човечанства, слика континуитета историјског живота, н могућно је ученицима лако савладати материјал, групишући догађаје из живота појединих народа око тнх великих догађаја чији утицај доминира нојединим епохама. 3). Унети више Факата и материјала у „преглед" културне историје европских народа. Код г. Зрнића овај преглед културне историје има сувише општи карактер, више је карактеристика културног живота но излагање културног живота. 13. октобра 1904. год. у Београду Д-р Драг. М. Павловић РеФерат г. Мих. Ј. Ђорђевића гласн: Г«давном Просветном Савету На своме 858. састанку Нросветни Савех решио је да ми се упути Зрнићева Оиштл Историја IV. Средни Век , те да у смислу молбе пишчеве реФеришем Савету, може ли се ова књига употребљавати као уџбеник у гимпросветни гддсник, II. кн>., 5. св., 1904. 37