Prosvetni glasnik

550 ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

назнјама, учитељским и вишим женским школама, и да ли се за ту потребу шоже откупити. У том смислу част ми је и иоднети Просветном Савету овај роФерат. Још пре него што ми је Просветни Савет унутио ову књигу на мишљен.е, ја сам о н>ој дао своју одену у „Наставнику" св. окт.—нов. за 1903. Стога ће и мој посао овде бити лакши, јер ћу се позвати у главном на своје раније напомене. Зрннћева Историја Средњега Века појавила је се у згодном тренутку. Пздања старијих уџбеника већ су испрпена, а Ловчевићев уџбеник и не идо даље од Старог Века. Тиме со једино може и објаснити, шго је овај уџбеник Зрнићсв ушао у школу пре, него што је и добио потребно о /1обрен .е. Увиђајући потребу за уџбеник Средаега Века, Зрнић је похитао да јој одговори, те је као оглед („штампано као рукопис") пггампао свој Средњи Вок. Брзина с којом је рађено приметна је на више места у овој историји. У њој се налази много Факата, више но што би требало, а грађа, која је унесена, није често довољно проверена праксом н радом у школи. Као и сви ранији наши историски уџбеници, тако и овај Зрнићев нема довољпо прегледности и концизносги, две тако важне и потребне особине, те да се не би историски уџбеници претварали у зборнике владалачких лоза и свију могућих љихових представннка. Нарочито је за Средњи Век потребна извесна сређеиост и систематика, јер се ту не предаје само о једном народу, као што је случај у историји старих Грка и Римљана. већ се ту говори о разноврсним народима и њиховим културама. То сређивање, вели Кар^евт., може бити или по државама (земљама) или периодима. Он је за то, да се догађаји посматрају са светско-историске тачке гледишта и да се излажу по нериодима (т. ј. да се увек има главна идеја пред очима и да се у вези излажу њене манифеетације код нојединих народа). Овакав начин излагања и ако је за децу мало тежи од излагања редом по државама, ипакје бољи и.целисходнији, јер нри том отнадају многе споредне и излишне ствари. којима и није место у историском уџбенику. Због тога руски писци махом и изоетављају руску историју из опште историског уџбеника, па ју одвојено пишу и предају. Ако Зрнићев уџбеник носматрамо са гледишта које износи Кар г ћевТ), онда нам он не даје никакав нов иравац, јер је и код њега излагање по државама. Али у његовом уџбенику има једна новина друге врсте, која чини да цео рад носи у главноме обележје уџбеника за Сраску Историју. Скоро добра половина овог уџбеника посвоћена је историји српској и осталих балканских народа. Ту је нисац, по угледу на немачке и Француске уџбенико, хтео да истакне националну историју на прво место, те да она буде нека врста центра за проучавање осталих историских догађаја. Ну, ако је то лако извести Французима и Немцима, чнја историја дубоко засеца у судбину Евроне и који су били носиоци њено културе, то је скоро немогуће извести код нас, који смо већим делом свога државног живота били вазали византиски и у политичком и у културном погледу. Дајући и сувише места српској историји, која се оправдано излаже у вези с историјом Византије, Бугарско и Турске, писац јо морао са гледишта оиште историског да пређе на гледиште национално, те да уз крупне светско-историске логађаје износи врло често са свим ситне и незнатне догађаје из српске историје. Држимдаје оправдано, што се Франдуска и енглеска историја, излажу уноредо, као што је то и у Француским уџбеницима. Из истог разлога могла се тако изнети и Историја Чешке са