Prosvetni glasnik

554

IIРОСВЕТИП ГЛАСНИК

Други је одељак посвећен појединим у ни в е р си тети м а. Код свакога од њих изнесен је историски преглед, садашње стање (у лего 1903 године) и сгатистички преглед. ГГосле говора о свима университетима редом нрегледани су други јавпи академски заводи (ватоличко-теолошки лицеји и семинари, војна академија у Берлину, краљевска академија у Позену и др.) п приватни заводи за више образовање (Уо1к8ћосћ8сћи1е Нитћо11 — Ака<1егте, Бев1п§-Нос113сћи1е, Кге1е Носћзсћи1е, УПиопа-Бугеит и други). И овдеје било више сарадника. У додатку је показан целокупан број ученика по Факултетииа у свнма (22) немачким университетима, целокупан број доцената (наставннка) на не. мачким университртима, преглед броја ученика на разним врстама велииих школа у Немачкој и целокупна сума редоваих издатака на немачке университете. Из целога дела, које можемо најтоплије нрепоручити школским људима и свима које ингересује више, университетско образовање, ми смо иреве.ш. и овде износимо други одсек увода, о садашњем универеитетском уређењу.. У пас је на прагу стварање сриског университета, па можда неће бити на одмет, да се и већи круг читалачки упозна са уређењем университета у једној од велпких држава европскнх. у којој наука и култура у ошпте врло високо стоје. 1. Немачки су унпверситети само државни заводи. До душе не би стајало нншта. на путу, да градске општине или приватни завештачи подижу велике школе ио угледу на университете, али ови заводи не би имади она права, која су законом прнзната университетима, и моглн бн их добити само но парочитом одобрењу. Давање академских ступњева није најважније међу тим нравима; много већи значај има то, што је учеље на ком немачком университету прописано као потребна погодба за добнјање места у црквеној служби, 1 у судској, вишој управној и шко.1ској служби, за добијање права на правозаступништво и за вршење лекарске праксе. Университети су правне личности у јавном праву; сни, као што се изреком вели у пруском земаљском ираву, имају права привилегованих корпорација. Њихова унутрашња уредба одређена је за сваки университет и њихове Факултете прииидегијама и статутима, који потичу од владавина из најразличнијих времена, а допуњени су министарским наредбама. Сви университети имају на расположењу зиатну имаовину у облику зграда, збирака и т. д., сем тога и завештања за стипендије или за обезбеђење проФесорских породица. Неки, као Грајфсвалд, имају имање, које им доноси знатан приход, из кога се подмирује добар део изда-

1 Само за сирему католичкога духовништва има поред теодошких Факултета и нарочитих завода, којима су иризната иста ирава као и оним ирвима.