Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

555

така на њихово издржаваље. Други добијају додатке из самосталних јавних Фоедова, који су одређени на нарочите сврхе, на пр. Г^тинген из хановеранског манастирског Фонда. Као вдастита зарада долазе у обзир ириходи из клиника и неке таксе. Ну највећи део свих университетских троткова ппак се покрива непосредним држачним додатцпма. 2. Улнверсигети стоје непосредпо нод оним министарством у својој држави, које унравља просветом, дакле у ПрускоЈ под министарством духовних, просветних и модицинских послова, у Баварској под министарством црквених и школских послова, у Саксонској под министарством црквених иослова и јавне наставе, у Виртембершкој под министарством дрквених и школских послопа. Као Мпнистарски комисар на пруским университетима, изузимајући Берлин, постављен је један куратор, који управља нарочито економским стварнма у заводу, зградама, а од чссти и стипендијама, и иосредује у кореспонденцији измсђу университетских грана и министарства. Нрема одлукама савезне скупштине од 1819. године на мссто куратора били су постављенн „изванредни владини нуномоћници" са битно ширпм правима надзора, али 1848 године Савезна Скушнтина укинула је нзузетне законс од 1819 годнпе н у Пруској је рад куратура онет ограничен на Функције, које су им одређепе уредбом из 1800. године. У Берлину је највећи део кураторских нослова задржало за се само минизтарство, а остало је пренесено на кураторију, коју чине ректор и университетски судија. У университетским градовима, који су седиште главногапредседника (01 )егрга81с1еп(;), дакле у Бреслави, Кепигсбергу и Минстеру, овај је у исти мах и куратор са једним саветником као замеником. Изван Пруске имају кураторе университети у Јени и Шграсбургу; и у овом последњем куратор је државни секретар са једним министарским саветником као заступником, Сличан положај као куратори у Ируској имају у Лајпцнгу владин пуномоћнпк, у Тибингену кандлер, а вицеканцлер у Ростоку, где великн херцог Мекленбург-Шверински носи титулу канцлера. Врховни представник университета јо ректор или у неким унуверситетима проректор, нарочито онде, где почасни положај као Кеског тадпНЈсепЦбзтшз има владар или, као у Гетнпгену, који иринц из краљевске куће. Ректора нлп проректора бира из своје средине на годину дана збор редовннх проФосора а на начин који је различан у појединим. университетима (у Гетингену, бнра га пленум, у који улазе и ванредни проФесори), ну иаак је иа тај избор аотрсбно владино одобрење. Ректоруиравља редовним пословима и председава у сенату и другнм одборима Код већине универсигета сенат чине поред ректора његов претходник, декани иојединих Факултета, сенатори нарочито изабраии од редовних нроФесора на годину дана и универсптетски судија; ну код многих (Гетинген, Марбург, Јена, Ерланген, Тибинген) свп редовни нроФесори ■састављају сенат, а норед њега има нарочито изабрани управни одбор