Prosvetni glasnik

НМЛУКА II АСТВЛА

557

Они чиае право стално наставничко особље уеиверситетско и само они по правилу имају право бирања. Из њихове средине излази и представник, кога университети шаљу у скупштину своје државе према појединим уставним одредбама. Сваки редовни проФесор добија катедру за одређену струку, али има нрава, да држи предавања из свих предмета који долазе у област његова Факултета, а по статутима неких университета и из свих предмета, који припадају и другим Факултетима. Изречпо је обавезан но правилу да јавно (бесплатно) држи часове само из једног иредмета (или место тога једно бесплатно вежбање као рпта1лб8тшт) и приватно опет из једног предмета. Јавна предавања, која су у старије време билаглавна задаћа проФесорима, сада се већином држе са по 1 или 2 часа недељно. Плата проФесорима је са свим друкчије уређена но осталим чиновницима. Поред сталне плате они добијају хонорар за приватна предавања и таксе за промоцијо и друге испите. Ректорство и деканство доносе још и нарочите приходе. Илата редовним проФесорима у Пруској изнова је уређена 1897. године по принципу повишица нрема годинама службе. Она почиње у Берлину са 4800 марака (6000 динара), а на остадим университетима са 4000 м. (5000 дин.) и пење се код првог университета у 6, а код осталих у 5 четири годишњих периода до 7200 одпосно до 6000 марака (9000 одн. 7500 дин.). Оем тога проФесори добијају додатак на стан, који у Берлину износи 900 л;. (1125 д.), а на осталим университетима према величини града 660 м. (825 дин.) или 540 м. (675 д,). Даље има један диспозиционски фонд од 175000 м. (218750 д.) годишње, из кога се дају лични додаци особито нстакнутим наставницима и научницима, нарочито приликом позивања на университет. Ну тако звани нормални максимум (у Берлипу 9400 м. = 11750 д. анаосталим университетима 7800 м. = 9756 д., осем станарине) сме се прећи само по краљевском одобрењу. У осталом на новп спстем нису пристади сви проФесори, који су 1897 годипе били у служби, јер је с њиме био скопчан и пристанак на смањење хонорара, о чем ће ниже бити речи. Такође у будућности немају примену одредбе о иовишицама по годинама службе за ироФесоре медицине, који у исти мах врпте и лекарску праксу. У Баварско.ј, према одредбама од 1892. године, износи законска плата редовним ироФесорима у почетку 4560 м (5700 д.) и расте сваких 5 година у три прва маха по 360 м. (450 д.) а доцније по 180 м. (225 д.). Уз то иде додатак на стан у 540 м. (675 дин.), али се он сразмерно умањује, кад је приход од хонорара већи од 1200 м. (1500 дпн.) и.ш кад пдата за више од 1200 м. (1500 дин.) прелази нормадну, док на посдетку сасвим не отпадне. Из нарочитих раздога дају се лични додаци.