Prosvetni glasnik

558

НР0СВКТШ1 Г.1ЛСШ1К

У Тибингену по закону од 27. јула 1899. године, иду од 1. априла 1899. овако плате редовним проФесорима: 4000 м. (5000 дин.), 4500 м. (5625 д.), 5000 м. (6250 д.), 5500 м. (6875 д.) и 6000 м. (7500 д.), растући све у трогодишњим периодама. Семтогадаје се станарина од В00 м. (375 д.). Стварне илате, нарочито плате са сгране позваних проФесора. често су знатно увећане личним додадима, тако да просечна плата заједно са станарином износи око 7200 м. (9000 дич.). У Саксонској се плате лајпцишким проФесорима одређују за сваки иоједини случај. У теолошком и философском Факултету има сада редовних проФесора са 3000 м. (3750 д.) плате, а опет највећа плата достиже у првом 12380, а у другом 11000 марака (15475 одн. 13750 дин.). У јуристичком Факултету крећу се плате између 5600 и 11900 м. (7000 и 14875 дин.), у медицинском из.међу 4500 и 10000 м. (5625 и 12500 дин.). Уз то долази од 1. јула 1904. још једаи истина врло мали додатак на стан. Инабаденским университетима нема сталне платне скале. Стварне плате редовних проФесора крећу се између 3000 и 10600 м. (3750 и 13250 д.). Просечна плата у Хајделбергу заједно са станарнном од 760 м(950 д.) износи 7340 м. (9175 дин.), а у Фрајбургу 5991 м. (7488 динара). Ни у Штрасбургу нема нн нормалних плата ни повишица по годинама службе. При оснивању университета редовним проФесорима одређене су плате од 6600 до 13500 м. (8150 до 16875 дин.), ну ииак 7б до 7 а од ових сума имала је карактер додатака на активитет. Поједине од тих почетних великих плата још су и данас у снази; али редовни проФесори посгављени за носледњих десет година добијају по правилу само 5000—6000 м. (7250—8500 дин.). У Гисену, по хесенском закону од 9 јуна 1898., износи почетнк плата 4500 м. (5625 дин.) и повишава се у 5 чотир годишњих периода до 6500 м. (8125 дин.). Додатка на стан нема у Хесенској. У Јени је од 1902. године, после укинућа проФесорских пореских привилегија а уз помоћ годишњега додатка од 30000 м. (37500 дин.), који се ставља на расположење из завсштања КарлаЦајса, уведена платна скала по пруским одредбама али ипак без станарине. У Ростоку је почетна плата 4200 м. (5250 дин.), па онда долазе два пута после две године а доцније после сваке четири године повишгце од 400 м. (500 дии.) до највеће плате од 6000 м. (8250 дин.). 5. Што се тиче хоиорара за предавања, у њихову се корист наводи то, да се њима проФесори подстичу на живљи наставнички рад п одвраћају од сувише претежнога бављења о научном испитивању; да њихов положај добија већу самосталност, а у интересу науке; да је правично и да треба желети, да велики научницн светскога гласа великим приходом од хонорара могу доћи и до снољашње сјајнога поло-