Prosvetni glasnik

ЛАУЕА II НАСТАВЛ

559

жаја, Али на супрот овнм аргументима истите се то, да ириход од хонорара стоји иогдавито до предмета, да од неких предмета, као напр. од Астрономије или Санксрита, ни најодличнији научниди и исиитивачи никада не могу добијати знатан приход од школарине, да је у опште распоређење ових прихода веома неједнако и да се ннкако не управља само по научшга заслугама појединих професора. Због тога у Аустрији од 1897. године хонорари нду у државну касу а у исти мах повишене су илате. У Пруској су избеглч тако радикалан корак, већ је у вези са горе сиоменутом повом уредбом о пдата.ма извршена и реФорма хонорара, чиме је постигнуто неао из.једначење. На основу једне одредбе из закона о платама у државну касу иде половина хонорара свих проФесора по буџету (редовних и ванредних), у колико по одбитку квесторских трошкова прелазе за редовне проФесоре 3000 м. (3750 дин.), а у Берлину 4500 м. (5625 дин.). Овај се пропис прнмењује на проФесоре који су већ у служби само по њихову пристанку. Једном одредбом државнога буџета од 1897. године даље је утврђено, да се ови одбици од хонорара скупљају у један нарочити фонд за издавање, из кога ће се плаћати годишњи додаци проФесорима по буџету (редовним и ванредним) са мањим споредним приходима. Једном одредбом у државном буџету од 1902. године у толико .је ближе уређена употреба овога Фонда, што хонораре и друге сиоредне приходе, који у рачун долазе — нарочито таксе за промоције — за све проФесоре по буџету треба допунити до 800 м. (1000 дин.), и што се остатак од тога Фонда може употребити на нарочите додатке проФесорима за одређено време, на давање одређених прихода од хонорара при позивању и — највише до 20000 м, (25000 дин.) — на потпомагање университетеких наставника свих категорија. ПрОФесори који су већ били у служби а имали су велике приходе од хонорара нису, наравно, пристали на нови систем, те је тако у 1900. години од 590 редовних проФесора било 20 са 10000 до 15000 мар. (12500 до 18750 динара), 6 са 15 до 20000 м. (25000 дин.), 5 са 20 до 30000 м. (.37500 дин.) и 3 са више од 30000 м. хонорара. Од осталих немачких држава није до сада још ни једна пошла за примером Пруске. Што се тиче величине хонорара, у години 1898. наређено је у Пруској, да се не смеју прећи досадање норме (за предавање без експеримената највитне 5 марака од недељног часа). На већини осталих университета такође је угврђена највећа сума. Сиромашни ученици у једном делу университета чекају се за хонораре неки број година, а код осталих (у Пруској само у Марбургу) се са свим ослобођавају илп само у пола. Кад се прорачуна оно што се добија од хонорара и оно што се од хонорара додаје и добитак од такса, онда целокупна плата 502 редовна проФесора на пруским университетима за 1900. годину износила је просечно 11735 м. (14668. д.). Од њих су 30 имали мање од 6000 м.