Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТЛВА

561

У Тибингену почиње плата ванредиих проФесора са 2400 м, (3000 д.) и расте у 5 трогодишњих периода са по 300 м. (375 д.) до 3900 м. (4875 д,). Станарина износи само 200 м. (250 д.). У Саксонској, Баденској и Елзас-Лотрингији нема ни за плате ванредних проФесора никаквих сталних норми. На оба баденска университета оне износе просечно 3685 м. (4606, д.) са додатком на станарину у 020 м. (795 д.). У Штрасбургу су при оснивању университета по правилу утврђене плате на 3000 м. (3750 д.) са додатком од 600 м. (750 д.), а и сада ће тамо бити у сличном стању. У Гисену со плате ванредних цроФесора од 2500 м. (3125 д.) пењу у 5 четворогодигпњих периода до 4000 м. (5000 д.). Додатака на станарину нема. У Јени оне иду у пет периода од 2000 до 4000 м. (2500 до 5000 д.). У Ростоку иочињу од 2400 м. (3000 д.) и иењу се најире иосле три а затим после четири године са по 300 м. (375 д.) до највеће плате од 3600 м. (4500 дпн). 7. Буџетски (редовни и ванредни) проФесори у Нруској не стоје под истим одредбама о пенсионовању које вреде за остале чиновнике, већ у случају неподобности за службу они се ослобођавају од држања предавања са пуном платом поред новчаног додатка на стан и удела у Факултетским таксама. Ово одликовање у вези је у неколико са тим, 1пто се један део прихода проФесорских сасгоји из школарине, која отпада са престанком наставничкога рада. У Јени и Ростоку стоје проФесори исто тако. У Лајпцигу проФесори се могу иенсионовати само ио својој молби и величина иенсије тада се одређује ио сиоразуму између министарства и молиоца. У Штрасбургу се добија пенсија по ислужењу, што може тражити проФесор, кад нма 65 година или кад мује одузето управљање његовим институтом. Он тада добија своју праву плату, али се одбија 1 /. или '/ в додатака. У Баварској, Виртембершској, Баденској и Хесенској за пенсионовање проФесора вреде исте одредбе као и за осталс чиновнике. У Баварској се прн том школарина узима као „споредан приход" и због тога се норма за пенсију у првих десет година службе повишава са а у других десет година за '| 8 . У осталом, пенсионовање у ствари бива само ио молби. У Тибингену као накнада за школарину при обрачунавању за иенсију плати се додаје 2000 м. (2500 дин.), али ипак пенсија не сме ирећи суму од 6000 м. (7500 д.). 8. Што се тиче старања о иородици буџетских проФесора, на пруским университетима имаде још из старине удовичких Фондова, ко.ји од чести имају знатно имаље; али се од 1889. не узимају више никакви улози од чланова, већ држава додаје приходу од имања још толико, да се могу исплаћивати одређене ненсије удовицама и сирочади. Оне износе без обзира на године службе умрлога за удовицу редовнога проФесора 1650 м. (2062д.) а за удовицу ванреднога ирофесора 1300 м. (1625 д.), за арво дете (до напуњене 21. године или до удаје) 480