Prosvetni glasnik

562

ИРОСВЕТНИ ГЛЛСНМК

м. (600 д.), за свако даље 300 м. (375 д.); за једно иотауно сироче 720 м. (900 д.), за свако даље 480 м. (600 дцн.). На неким пруеким университетима има и каса за помоћ и.ли нарочитих Фопдова за иотпору, који се издржавају завештањима и прилозима. У Баварској пенсија за удовицу редовнога проФесора извоси 1000 до 1400 м. (1250 до 1750 дин.) а за удовицу ванреднога проФесора 700—1000 м. (875 до 1250 д.). И пенсије за децу су мање но у Пруској. ПроФесори још имају право да плаћањем нроласаних улога ступе у опште друштво за потпомагање државних службеника и да тиме добију знатне додатке удовичкој пенсији. У Виртембергакој и Баденско.ј пенсије за удовице и сирочад издају се делом из пбнсионог Фонда, у који морају проФесори давати уло]'е, делом из државаних додатака. У Штрасбургу пенсије за удовице редовних и ванредних проФесора плаћају се из обласне касе и износе, према плати умрлога, 960 до 1600 м. (1200 до 2000 д.) а за свако сироче 320 м. (400 динара). У Лајпцигу има университетски удовички фонд са властитом имаовином, али се ипак не узимају никакви улози од проФесора и држава додаје, ако гато недостане. Пенсија за удовицу редовнога проФесора нзноси 1800 м. (2250 д.), а за удовицу ванредног проФесора 1000 м. (1250 д,) или '/ 5 од последње плате умрлога, ако је то вигае. За свако дете до 18 годипа пенсија износи '/ & , за свако двоструко (без оца и матере) сироче 3 / 10 од суме која припада удовици. Сем тога има у Лајпцигу ,Фонд за помоћ и за девојачку иенсију", који се оснива на улозима и који сада даје удовицама редовних проФесора 300 м. (375 д.) а удовицама ванредних проФесора 200 м. (250 д.) додатка на пенсију. У Хесенској и Мекленбургу за проФесоре вреде опште одредбе за обезбеђење породица умрлих чиновника. Улози се не узимају. У Јени има фонд за обезбеђење удовица и сирочади са улозима проФесора, који даје удовици 900 м. (1125 д.), првом малолетном детету 200 м. (250 д.), другом 150 м. (185. д.), а сваком даљем 100 м. (125 д.), потпуним сирочадима на исти начин, односно 600, 150 и 100 м. (750, 185 и 125 дин.), ну ипак свега не више од 1050 м. (1312 дин.). 9. ПроФесори немачких университета у дисциплинским односима стоје под одредбама које вреде за остале чиновнике у њиховој држави. Само је у Јени ово питање остало отворено, јер овај университет до душе лежи у великом херцегству Саксен-Вајмарском, али га заједнички издржавају три саксонска херцегства. Без дисциплинског поступка и без свога пристанка проФесори у Пруској не могу бити премештени на друга места, јер се, према § 96 дисциплинског закона од 21 јула 1852., §§ 87 до 95 тога закона, који се тичу премештаја и пенсионо-