Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

Као тако звани учитељи за вежбања (ЕхегаШешиеЈв^ег) на свима се университетима налазе учитељи борења а на већини и учитељи јахања и играња. 12. Еао праве ученике (студенте) университетске ваља рачунати само оне, који су иматрикуловани (унисани). Сем њих има ванредних слушадаца и хоспитаната или с.гушалаца гостију, којима је од ректора а по пристанку наставиикову допуштено да слушају поједина предавања. Нормална погодба за иматрикулацију јесте сведочанство испита зрелости од које средње школе са девет разреда. Пређе на већини университета су на потпуну имаТрикулацију имали права само абитуријенти из гимназија. У Пруској је министарском наредбом од 7. децембра 1870. дато ово право и абитуријентима из реалака I реда (доцнијим реалним гимназијама) али само са ограничењем на философски Факултет, па су они сад пуштани и на испит за вигаег учитеља (проФесора 1 ) из математике, природних наука и нових језика. Исто признавање права на иматрикулацију и полагање испита за наставнике (учитеље) математике и природних наука добили су и абитуријенти виших реалака на основи краљевског указа од 1. децембра 1891. Краљевски указ од 26. новембра 1900. иоставио је за тим начело равноправности онога општег образовања, које дају све три врсте школа, па су онда и абитуријенти нереалних гимназија и нруских или са њимајаднаких немачких виших реалака пуштани не само на студију свих грана више наставничке струке, већ им је допугатено и ступање на правни Факултет, а притом им је остављено на личну одговорност, да. прибаве потребна знања из старих језика. Уређење лекарскога испита ствар је царевинска и напослетку је извршено одлуком савезнога већа од 28. маја. 1901. Према тој одлуци и сведочанство испита зрелости из које немачке реалне гимназије признато је у целој Немачко.ј као довољно за пуштање на изучавање медицине, дакле не тражи се више безусловно знање грчкога језика. х \битуријенти виших реалака ииак не могу без ичега даљег бити пуштени на лекарски исгшт, а у Пруској не могу се одмах ни уписати у медицинске Факултете, већ морају најпре накнадним испитом показати знање из латинскога језика у оној мери, колико се тражи у реалним гимназијама. У осталом могу им се урачунати у прогшсано време за учење они университетски семестри, ко.је су имали из медицинских и других сродних студија. Само за изучавање теологије, евангелске као и католичке, остаје и у Пруској као потребна иогодба сведочанство испита зрелости из хуманистичке гимназије. У интересу реалних абитуријената заведени су сада на пруским университетима

') Гимназиски наставници у Немачкој имају титуду »учитељ'* и »випти учитељ*, а предикат »проФесор* они добијају као одликовање за дужи и успешан рад. Превод. просветни гласник , II. књ. 5. св. 9041. 38