Prosvetni glasnik

564

ПРОСВЕТИИ ГЛАСПИК

ватне доденте, „ако се огреше о дужности, које им намеће њихов нодожај, Т1 .ли ако се својим поступком и изван свога позива покажу недостојни уважења, угледа и поверења, којо тражи њихов положај". Дисдигглинске казие су редовне дисцинлинске казне и одузимање иоложаја нриватнога доцента. Дисциплинарна власт прве инсганције јесте Факултет. Протику његове одлуке допуштена је жалба државном министарству, које ипак може донети одлуку тек пошто добије мишљење дисциплинарног суда. Ко хоће да се хабилитује на католичким теолошким Факултетима г мора зато имати и одобрење од свога епископа. Што се тичс захтева при хабилитацији, они су приличпо подједнаки и састоје се у томе, да молилац има докторски стунањ истога Факултета или као теолог барем лиценцијатски стуиањ, да поднесе један научни рад као хабилитациски спис и да мора у факултету држати једно пробно предавање, за којим иод именом соПоцишт долази усмени испит из његове струке. На послетку треба да држијош иједно јавно присгуино предавање. Јављање за хабилитацију допуштено .је тек две или три године носле прописаних университетских студија; медицински Факултети траже и право на лекарску праксу. Право приватнога доцента на држање предавања простире се само на ону струку, за коју је он хабилитован. На неколиким университетима приватни су доценти обавезани, да у сваком семестру објаве једно предавање или једно вежбање. На пруским униперситетима то ни.је случај; овде им није, као проФесорима, потребно ни допунттење, ако више од три дана отиду из упиверситетског града, али ипак морају о том известити ректора и декана. Ако неки приватан доценат за два семестра на добивени позив није објавио ни једно предавање, на пруским университетима суспендује му се право, а на другима га са свим губи. Пређе је у статутима неких пруских университета била одредба г . да се теша 1е§еп(П губе после четари године, ако се не, продуже; ну ово је ограничење укинуто већ 1&59. године. 11. Лектори су првобитно учитељи нових језика, који треба да дају више школску, практичну наставу. У новије време њихова је задаћа често постала више научна, јер се они узимају за допуну настави редовних проФесора. Њих постављаминистар, алиипакнесталновећ понајвише само на кратко време, које се може продужити, те с тога и не добијају сталну плату већ само неку награду, а за приватна предавања и хонорар. На неким университетима има и наставника за више техничке струке, као што је стенограФија, који се такође називају лекторима. Музика и цртање су често заступљени наставницима са рангом ванредних лроФесора Асистенти немају самосталан наставнички посао, већ су само помоћни органи проФесорима. Ипак им се у семинарима каткад под ауторитером проФесоровим поверава управљање вежбањима за почетнике.