Prosvetni glasnik

38*

НАУКЛ И НАСТАВА

567

ма да немају иматрикулације, само ако су испуњене остаде погодбе. Оддуком савезнога већа од 20. априла 1899. одређено је и за целу царевину, да се женскима, које хоће да полажу лекарски испит, време њихова хоспитовања рачуна у проиисано време учења. У Лајпцигу се пуштају само као хоспитанткиње и то досада не и на промоцију. У Тибингену женске за слушање предавања морају имати пристанак родитеља и одобрење министарства на предлог сената. 0 њихову пуштању на промоцију оддучују Факултети. До сада је само једна женска промовисана у природњачком Факултету. У Баденској и Баварској могу се женске, које имају сведочанство о испиту зрелости, иматрикуловати исто онако као и мушки ученици. 13. Академско право суђења.под које сгуденти потпадају, данасје ограничено само на дисциплинске ствари. У старије време оно је било јако рапшрено и простирало се не само на студенте већ и на проФесоре и университетске чиновнике и њихове породице. Царевинским правним законодавством одузета је университетским судовима ограничена кривично-правна компетенција, која им је још била осгала, и дисциплинска власт университета у Пруској изнова је уређена законом од 29. маја 1879., што се тиче правних односа студената и дисциплине на университетима у земљи, итд. 14. Осем хопорара за приватна предавања. студенти имају да илаћа.ју одређене таксе, које иду у университетску касу, као што је такса за аудиторије, институтска такса (коју плаћају они, који се користе државним медицинским и природњачким институтима), додатак практикантски (за она вежбања, код којих учесници трогае материјал на трошак университета). За ове (у осталом умерене) таксе нема почека или ослобођења као код хонорара. За сиромашне ученике има стипендија, на неким университетима у великом броју и на основи знатнога завештаног имања. Интерната за ученике има код католичких теолошких Факултета, али они нису прави университетски заводи већ епископски конвикти. У Тибингену има и евангелски теолошки интернат, чувени Да би се ученици нодстакли на самосталне научне покушаје, сви Факултети одређују задаће за награде. Награде су или државне или од завештања. Обичан одлазак са университета бива ексматрикулацијом са давањем сведочанства о одласку. Као казнена мера је удаљење из университета (сопзШит аћеипсИ) и искључење од университетског учења у оиште (релегација). Код већине университета шестомесечно својевољно одсуствовање из университетског града повлачи за собом губитак академског грађанског ирава. Ко у једном семестру не узме барем .једно приватно предавање, »губи тај семестар, а може и бити избрисан из броја ученика или дисциплински удаљен од университета.