Prosvetni glasnik

568

15. У неку руку теориски завршетак университетеких студија чини добијање академских ступњева. Практичаи значај они имају у Немачкој још само за оне, који хоће да се одаду академској каријери, јер ти испити нису, као у Франдуској и другим земљама, уједно и државни испити за ступање у оне позиве, за које се тражи више учење. Може се постати духовник, судија, правозаступник, декар, гимназиски наставник, а не мора се имати академска титула. Само код неких позива, који нису државом уређени, као на пр. за техничкога хемичара, добијање докторског стуиња служи као доказ о научном образовању. У осталом велики број докторских промоција, које се још једнако врше сваке године, објашњују се угледом, ко.ји ова титула још из старине ужива у јавном мишљењу, и љубављу нрема титулама у опште, која је врло распрострта у Немачкој, а код лекара долази и тежња, да се још јаче разликују од^бесправних врачева. Само у теолошком Факултету има још два академска ступња, нижи лиценцијатски и виши докторски. Код осталих се задржао само докторски ступањ, а сад је у философском Факултету такође екоро сасвим нестало претходног ступња „та§181ег ПђегаНит агМит," којега је било још и у новије време. У Бону има до душе још магистарски испит поред правога докторског исиита, али је он са овим последњим нераздвојно спојен и не може се засебно полагати. Л.иценцијатски ступањ довољан је у теолошком Факултету и за хабилитацију нриватних доцената. Докторски чин овде се даје већином само ћопопз саиза, т. ј. без испита и без такса, признатим научницима или иначе особито заслужним људима. Промоција .је уређена или статутима појединих Факултета или нарочитим од министарства одобреним уредбама о промоцији. Још до пре неколико десетина година било је, по злоупотреби, код неких Факултета прекомерно лако добити докторски ступањ, тако да се чинило е је плаћање такса скоро главна ствар. Код појединих је Факултета била допуштеиа промоција ,ш аћзепНа," то јест без усменога исиита, само на основи послатога рада, који није морао бити штампан. Код неких је био потребан само усмени испит, други су истина тражили сем тога и ггасмени рад, али не и његово објављивање штамном. И што се тиче приправне спреме кандидата, захтеви су били од чести недовољни. У новије су време извршене битне реФорме у том погледу, нарочитој старањем пруске нросветне управе, које је донело споразум са владама осталих савезних држава о одређеним минималним захтевима при промоцији. У Пруској се у опште не признаје докторска титула, која није стечена на основи усменога испита и штампане дисертације. Ови се захтеви сада неминовно траже и од скоро свих непруских Факултета, а само се код неких још допуштају и изузеци. Истђ тако не само од свих пруских већ и од већине непруских Факултета безусловно се тражи