Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

587

место заузима у њему религија као и то, колико су њихове религиЈе различне од оних које видиио око себе. Живот Грка, а још више Римљана, био је поилављен религискии обичајима и они прате тако рећи сваки њихов иосаоТ Индивидуа је имала своје богове, породица своје, а држава још друге.^ Ну цела >е ова религија била^у обредима. ; она нема догама ; она е4у-хвата. / / с§6&к врло мало развијена веровањаЈЈСиајање морала и религијЗ Члозниј^ је. И обред.и који имају морални значај појављују се тек с временом и већим делом ^унесени са сгране, РимЉна- више но код Грка. &—с ' ° Религиске^су установе још у најстарије доба биле предмет ако не науци, а оно традицији; а доцаије, кад се пробудило старинарско интересовање, испитивано им је порекло и значај. Варон је саставио опширно дело о божанским старинама, како их је ш назвао. И у новије време много је рађено на прикупљању онога што се може знати о култу старих народа. Али се тек у деветнаестом веку довољно развио историски смисао и религиске или антирелигиске предрасуде начиниле су места узвишенијем погледу на ствари, те су се доиста могле разумети старе религије. У исго доба знање је о њима веома умножено, нарочито пррналасвом и разрешењем многобројних натниса.^____ ЗРреба З^зликоваМ приватн«^ и јавнђ култов^ обавезне и добровољне, народн4. и туђинск^ од којих су неки постали службени, другн су призиати или барем трпени, а неки најзад забрањени и гоњени. Овде ће бити места с- с и да се товори о сцен(^ким старина.ма, Јор су сцен4*ке игре део кулга, Л а«в еценичке старине жвтичу историЈО књижевности и архитектуре./ ' Мигологија.је можда цре но наука о религиским установпда Филолошка наука, то јест везана је за, изучавање књижевних споменика. Она је већ у Александрији много обрађивана баш због објашњавања песника, коју су дужност глав.н»м имали дгаттаИсг .^У новајв в.раде најпре су само скуш&ани митови о ввјвдиним божанствима,. на су довођени у систем^ски, генеалошки или друкчији ред .Ј |Ј;^ краја нретпрошлога века митологија јо постала право поприште за врло различна мишљења^Јну ма какав положај да се заузме у &им методолошким питањима, од Филолога се тражи само једно изучавање, ** изучавање Факата; а под Фактима треба разумети веровања, предањ^ митолошке приче, које круже кроз народ као н оне што се налазе код писаца# а особито код цеснлка, који су их често по својој вољи мењали па и слободно прерађивали. Дво је- знање потребно за разумевање текстова, у којима је много митолошких имена и алузија. Без њега се исто тако не може бити, ако хоћемо да добијемо тачну слику моралног, интелектуалног и религиског живота старих народа. у- с III

Остаје нам још да видимо, куда ћемо сајош неким засебним наукама, од којих се две обично узимају као помоћне науке историји, а филолози нх стављају на разна места, обрађујући их или као делове ила као додатке једној науци, коју смо већ црегледали. Хоћу да говорим о хронологији, ну-