Prosvetni glasnik

586

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бити привлачне или не, само нека цела слика буде што тачнија. Обратиће се дакле пажња на оно што има вредности ј трговини и индустрији* у уметностима и занатима и у земљорадњи ; једном реч.ју на сву радиност, која је остављена приватној иницијативи, о којој се не може много говорити, али која је основа опстанку свакога народа. Оставити у засенку №у страну народног живота значило би својевољно не знати један важан део његов, значило би створити о њему непотпун па наравно и нетачан појам. Замислите, да нас после две тисуће година иознају само по драмама, песмама, историским и научним књигама, по зборницима бе^еда, а без новина, без службених објава о царинарницама и кретању трговине, без многих чисто техничких дела и без драгоцених остатака ед наших справа, наших махина и Фабрика; јер свега тога с временом нестаје пре но уметничких творевина; узмите, једном речју, да, нас познају само ио књижевности у ужем смислу и по уметничким делима: какав би се појам могао добити о нашем животу? Како би место ту заузимали трговачки послови, берза, железнице, обуставе рада, исељавање, жито и вино, једном речју : све за што се интересује и о чем се бави већина људи? Ово упорсђење може да нам покаже и једну велику тешкоћу, на коју у овој областп наилази изучавање старине: немање или барем недовољан број аутентичних извештаја .^Ј"" . • Сем земљорадње, индустрије и трговине (Јво су још разнв^ предметв, Н ■•' 'у ■ ' се разумеЈу под именом приватних старина. Ту су наЈпре станови, не толико са архитектонског гледишта, јер ће то бити посао археологије, колико са гледишта вођења куће и кућевног реда н због утицаја, који су они имали на начин живота. Само кад се нређе преко развалина једне куће у Помпејима, види се већ, да се ту није могло живети као што ми живимо, тако исто као што Номпејффцимн не би било могућно по своме начину живети у кућама као што су наше. За/тим долази одело и храна, који су много различнији од наших ; купатила и телесна вежбања, чему је сваки давао угледно место у животу; помислите, да се тисућима њих могло једнога дана окупати у топлим купатилима у Риму! Брак, не са гледишта законских последица, што иде у јавне установе, већ по свечаностима, с којима је прослављан( Породични живот, то јест однос Јадмеђу мужа и жене. родитељ&&' {_ децв, господара^ и робовгц ивмеђу иородицв, и приЈатељ^, штићеника и заштитника. Васпитање деце, разуме.јући ту и приздавање новорођенчета и давање имена. Дечје игре и настава младежи, остакљена аородици без мешања државе, сем неких изузетака. Болест са уиотребвм медицине тако је исто приватна. ствар, ; На^послетку смрт и ногреб са обичајима и церемонијама, које се много разликују од наших. Није потребно нашироко показивати, како је важно познавати ре- _ лигиске уредбе и религиска веровања, на којима оне оснивају, колико за разумевање текстова, где религија долази врле често у разним облицима. толико и да се добије потнун и иравилан појам о животу старих. Зна се, какво